Ortopedija — разлика између измена

'''Ortopedija''' ([[Грчки језик|grč.]] ''orthos''-ravan, uspravan; ''paidion''-[[Дете|dete]]) je medicinska specijalnost koja proučava, sprečava i leči [[Болест|bolesti]], deformacije i povrede sistema za kretanje. Danas je ortopedija prevashodno hiruška struka zbog aktivnog, operativnog pristupa u terapiji mnogih stanja. Zadržala je i svoje istorijske karakteristike, podrazumevajući brigu o deformacijama [[Скелетни систем|skeleta]] sa opštim zadacima brige za [[Инвалидност|invalide]], pa tako sarađuje sa ostalim specijalnostima, kao što su školska i fizikalna medicina, [[Педијатрија|pedijatrija]], [[reumatologija]] i [[neonatologija]] .<ref name="mp">Pećina M. i suradnici, ''Ortopedija'', treće izdanje, Naklada Ljevak d.o.o., Zagreb, 2004. ISBN 953-178-625-9</ref>.

# '''Anamnezu''' čine porodična [[Анамнеза (медицина)|anamneza]] i sadašnja [[Болест|bolest]]. Prvi je i osnovni korak u [[Утврђивање болести|dijagnostifikovanju]] [[Болест|bolesti]] i daje smernice prilikom indiciranja ostalih dijagnostičkih postupaka. Bolesnik se javlja na pregled najčešće zbog [[Бол|bola]] i drugih subjetkivnih smetnji, kao što su mišićna slabost, osećaj trnjenja, ili nedostatak osećaja za [[Топлота|toplotu]] ili [[hladnoću]]. Takođe, bolesnik može sam na svom telu prilikom obavljanja funkcija primetiti određene promene, koje mogu pomoći prilikom utvrđivanja [[Анамнеза (медицина)|anamneze]] (npr. promene na [[Кожни систем|koži]], oticanje [[Зглоб|zglobova]] ili [[Екстремитет|ekstremiteta]], deformacija nekog dela tela, šepanje).<ref name="ljb">Prof. dr sci Ljubiša Baščarević, ''Ortopedija i traumatologija lokomotornog sistema'', drugo, prošireno i dopunjeno izdanje, "Grigorije Božović", Priština, 1994. ISBN 86-7019-126-6</ref>.

# '''[[Лабораторија|Laboratorijska]] pretraga''' je pomoćna metoda, ali je nužna prilikom [[Дијагностика|dijagnostičke]] obrade bolesnika. Odnosi se na kompletnu [[Крв|krvnu sliku]] (upala, [[Анемија|anemija]]), [[Ц реактивни протеин|CRP]] ([[Ц реактивни протеин|C reaktivni protein]]), [[Мокраћа|mokraću]] (upala, funkcija [[Бубрег|bubrega]]), [[Alkalna fosfataza|alkalnu fosfatazu]], [[Sedimentacija eritrocita|sedimentaciju eritrocita]]. Osim ovih rutniskih analiza, vrše se i [[Waaler-Rose]]ov i [[Latex]] test, [[Електрофореза|elektroforeza]], [[imunoelektroforeza]] itd.<ref name="mp"/>

# '''[[Радиологија|Radiološka]] pretraga''' je takođe pomoćna metoda koja bitno doprinosi [[Утврђивање болести|dijagnostici bolesti]] i procenjivanju provedenog lečenja. [[Рендген (дијагностика)|Rendgensko snimanje]] se može vršiti kao rutinsko (u dva smera) ili kao specijalno-dodatno, pri čemu se mora imati u vidu da neki proces mora dostići i određenu veličinu da bi se video na [[Рендген|rendgenskom]] snimku. Kod snimanja [[Екстремитет|ekstremiteta]] mora se snimiti i zdrava strana kako bi se vršilo poređenje.

Pod neoperativnim ortopedskim zahvatima u užem smislu se podrazumeva repozicija [[Prelomprelom kostiju|preloma kosti]] i repozicija [[Зглоб|zglobova]], a jedna od najbitnijih metoda neoperativnog lečenja jeste primena gipsanih zavoja. <ref name="mp"/>

* Repozicija [[Prelomprelom kostiju|preloma kosti]] jeste zahvat kojim se nameštaju prelomljeni delovi [[Кост|kosti]], tako što se najpre prelomljeni delovi vraćaju u položaj svoje normalne ose, i zatim sa strane se pritiskom ruke daje normalni oblik prelomljenom delu uda. Nakon toga se [[ekstenzija|ekstenzijom]] (izvodi se rukama ili aparatima) i [[kontraekstenzija|kontraekstenzijom]] prelomljeni delovi kosti vraćaju u normalan položaj. Potrebno je pacijenta uvesti u [[Anestezija|anesteziju]] (opštu ili lokalnu) radi uklanjanja [[Бол|bola]], i propratiti čitav postupak [[Рендген (дијагностика)|rendgenskim snimkom]]. Nakon uspešno izvršene repozicije, tretirani deo se imobilizuje gipsom.

* Repozicija [[Зглоб|zglobova]] podrazumeva nameštanje [[Ишчашење зглоба|iščašenih zglobova]] tela. Prilikom obavljanja ovog zahvata, posebno je bitna [[ekstenzija]] ručnim istezanjem ili istezanjem pomoću posebnih aparata na ortopedskom stolu, kako bi se razvukli skraćeni [[Мишићно ткиво|mišići]]. Nakon savlađivanja otpora [[Мишићно ткиво|mišića]], u zavisnosti na kom [[zglob]]u se vrši manipulacija, primenjuju se određeni pokreti, kako bi se povređeni deo vratio u normalan položaj. Najzad, repozicija se [[Рендген|rendgenski]] potvrđuje i [[Зглоб|zglob]] se imobilizuje na kraći ili duži vremenski period, u zavisnosti od [[Povreda|povrede]].

Prilikom '''operacija na [[tetiva]]ma''' <ref name="operacije">A. H. Crenshaw (ed.) ''Campbell's Operative Orthopaedics'', 5th Ed.; The C. V. Mosby Company, Saint Louis, 1971. ISBN 8016-1066-4</ref> mora se voditi računa o funkcionalnim i fiziološkim osobinama [[tetiva]], bez obzira koji se zahvat vrši. U operacije [[tetiva]] spadaju:

<ref name="operacije"/> '''[[Ампутација|Amputacija]]''', '''[[egzartikulacija]]''' i '''[[reamputacija]]''' se primenjuju ukoliko ne postoji mogućnost da se povređeni deo [[Екстремитет|ekstremiteta]] sačuva. [[Ампутација|Amputacija]] podrazumeva odstranjivanje celog uda ili njegovog dela, a [[egzartikulacija]] podrazumeva odstranjivanje celog uda ili njegovog dela u [[Зглоб|zglobu]].

{{reflist|2}}