Моћ — разлика између измена

* ''моћ као надмоћ'' и

* ''моћ као могућност''<ref>[[Gajo Petrović]], MOĆ, NASILJE I HUMANOST, čas. ''[[Praxis (časopis)|Praxis]]'', br. 1-2/1970.</ref>{{напомена|По [[Франц Нојман|Францу Нојману]] „појам моћи обухвата два различита чињенична стања: ''власт над природом'' и ''власт над људима'' (под. Ч.Ч). Власт над природом је интелектуална власт која произилази из спознаје законитости вањске природе. То је оно знање које представља темељ продуктивности друштва. То је власт без моћи. Оно као такво не укључује власт над другим људима“.<ref>Franc Nojman, POLITIČKA ZNANOST U DEMOKRACIJI, čas. „Treći program“, br. 64, pp. 373, prevod iz knjige Franz L. Neumann, WIRTSCHAFT, STAAT, DEMOKRATIE, Aufsätze 1930-1954, Hrsg. A. Söllner, Surkamp Verlag, Frankfurt/Main, 1978.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=101-102}} За [[Ерих Фром|Ериха Фрома]] појам моћи има два значења. У првом моћ означава поседовање моћи ''над'' неким, способност да се њиме господари; а означава и поседовање моћи да се нешто учини, да се буде способан за нешто, да се буде потентан. Друго значење нема ничег заједничког с господарењем; оно изражава власт у смислу способности. Ако говоримо о немоћи, мислимо на то значење; не помишљамо на особу која није кадра да господари другима, већ на особу која није кадра да учини то што жели. Тако моћ може да означава једну од двеју ствари — ''господарење'' или ''потенцију''.<ref>Erih From, BEKSTVO OD SLOBODE, Nolit, Beograd 1978. pp. 147.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=102}}}}.

 

{{цитирање|„Моћ попут кужне болести, окружи све што дирне, а покорност отрује гениј, кријепост, истину, слободу, од људи чини робље а од људског лика механички аутомат“.<ref>Percy Bysshe Shelley, u Lewis Mumford, MIT O MAŠINI, knj. 2, Grafički zavod Hrvatske, Zagreb 1986. pp. 183.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=102}}|[[Перси Биш Шели]]}}

{{цитирање|„Од свих узрока који деморализују и срозавају човека моћ је најистакнутији и најактвинији [...] Моћ тежи поткупљивању, а апсолутна моћ поткупљује апсолутно. Велики су људи скоро увек зли људи, чак и ако се не користе ауторитетом него утицајем а још више уколико се дода склоност или извјесност поткупљивања посредством ауторитета. Нема горе херезе од мисли да положај посвећује носитеља положаја“.<ref>Lord Acton u Franz Neumann, DEMOKRATSKA I AUTORITARNA DRŽAVA, Naprijed, Zagreb 1974. pp. 71.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=102}}|[[Лорд Актон]]}}

{{цитирање|„Једино мисли, на крају, трајно побећују моћ. Мисли разлажу моћ“.<ref>Иван Свитак, ГЛАВОМ КРОЗ ЗИД, Младост, Београд 1987. pp. 135.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=102}}|[[Иван Свитак]]}}

У овом смислу , значења ''моћи као надмоћи'' и ''моћи као могућности'' додирују се или поклапају.{{sfn|Чупић|2002|pp=82}}

 

У социолошком схватању појма моћи најбитнија су два значења<ref name="Enciklopedija političke kulture"/>{{sfn|Чупић|2002|pp=82}}:

* ''моћ [[друштвена група|друштвених група]] у друштву''.{{sfn|Чупић|2002|pp=82}}

 

== Одређења моћи ==

[[Датотека:Cathédrale de Nantes - la Force Guerrière.jpg|мини|''Ратничка моћ'', статуа у [[Нант]]у]]

 

* За разлику од овог (Аристотеловог) широког и начелног одређења моћи, [[Макс Вебер]] је дао специфичније и операционалније. Моћ, по Веберу, подразумева „изгледе једног човека или више људи да спроведу сопствену вољу у неком заједничком делању, чак и упркос отпору других који у том делању учествују."<ref>Макс Вебер, ПРИВРЕДА И ДРУШТВО, II, Просвета, Београд 1976. pp. 30-31</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=84}} У суштини Веберовог одређења моћи је наметање воље. Оно се може реализовати прихватањем (послушношћу, дисциплином) или сламањем отпора. За остваривање моћи, по Веберу, најуспешнија су средства дисциплина и власт. Ако се ова средства поседују, моћ неће остати само шанса, већ ће се у потпуном смислу реализовати. Из овог Веберовог схватања моћи један број аутора закључује да се у суштини моћ одређује као надмоћ.{{sfn|Чупић|2002|pp=84}}{{напомена|Тако [[Reinhard Bendix|Рајнхард Бендикс]] истиче да је „Веберова дефиниција моћи веома слична [[Карл фон Клаузевиц|Клаузевицевој]] дефиницији рата“.<ref>Reinhard Bendix, MAX VEBER: AN INTELLECTUAL PORTRAIT, New York, 1962. pp. 290 u Eduard V. Walter, MOĆ I NASILJE, čas. ''Pogledi'', br. 1/1984. pp. 62.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=103}}}}

* [[Роберт Бирстет]] моћ дефинише као латентну способност да се наметне сила у одређену друштвену ситуацију. За Бирстета моћ је друштвена појава. Он наглашава разликовање моћи од престижа, утицаја, власти, права, снаге и ауторитета. По њему, моћ се може јавити у формалној организацији, неформалној организацији и неорганизованој заједници.<ref>O Birstetovom određenju moći u Robert Bierstedt, AN ANALYSIS OF POWER, ''American Sociological Review'', 15, 1950. U ovom radu korišćeni su izvori o Birstetu - Josip Županov, SAMOUPRAVLJANJE I DRUŠTVENA MOĆ, Naše teme, Zagreb, 1969; pp. 108-109. i Ljubomir Tadić, NAUKA O POLITICI, Rad, Beograd 1988. pp. 81.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=84}}

 

 

* За [[Феликс Опенхајм|Феликса Опенхајма]], пак, моћ је способност утицаја, ограничавања или кажњавања. Поседовати моћ значи „бити способан подредити друге нечијој контроли, односно ограничити њихову слободу."<ref name="Enciklopedija političke kulture"/>{{sfn|Чупић|2002|pp=85}}{{напомена|Феликс Опенхајм сматра да његова дефиниција „покрива убеђивање (рационално и преваром), подстицање и застрашивање (укључујући манипулисање и 'неодлуке')“. Он такође даје преглед различитих тумачења моћи.<ref>Felix Oppenheim, POLITICAL CONCEPTS, Basil Blackwell, Oxford 1981. pp. 29-51.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=103}}}}