Балкански пакт (1934) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
мНема описа измене
Ред 2:
 
[[Датотека:Entente Balkanique.png|250п|десно|мини|Земље чланице Балканског пакта]]
'''Балкански пакт''' је био војно-политички савез који су чинили [[Краљевина Југославија|Југославија]], [[Краљевина Грчка|Грчка]], [[Краљевина Румунија|Румунија]] и [[Турска]]. Текст Балканског пакта је припремљен и парафиран почетком фебруара у [[Београд]]у, a свечано потписан [[9. фебруар]]а [[1934]]. у [[Атина|Атини]]. [[Краљевина Албанија (1928—1939)|Албанија]], [[Краљевина Бугарска|Бугарска]], [[Краљевина Италија|Италија]], [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарска]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] су се противили потписивању Балканског пакта.
 
Према тексту пакта, који је одмах обелодањен, Југославија, Грчка, Румунија и Турска гарантују узајамну безбедност својих граница. Агресором ће се сматрати и земља која на својој територији пружа помоћ „наоружаним бандама“ које упадају на територију друге земље. Балкански пакт је организован по моделу [[Мала Антанта|Мале Антанте]], c тенденцијом да прерасте у политичку и економску заједницу, отворену и за друге земље. Kao руководећи орган образован је Савет министара спољних послова, Стални секретаријат, као помоћно тело, и Економски савет, као консултативни орган. Балкански пакт представљао је најозбиљнији ударац политици [[Краљевина Италија|Италије]]. Уместо да се распада, како је [[Бенито Мусолини]] прижељкивао, Југославија је јачала, ширећи свој утицај и на друге земље.