Бреда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
CommonsDelinker је заменио датотеку Velazquez-The_Surrenderof_Breda.jpg са Velazquez-The_Surrender_of_Breda.jpg. Разлог: File renamed: spelling.
Ред 26:
 
Град Бреда је [[1252]]. добио повељу да је град. После тога добила је права да узгради утврђења са зидовима од цигле и са вратима. Током 15. века брзо се ширило градско благостање. Изграђена је велика црква у готичком стилу са 97 метара високим торњем. Хенри III од Насау-Бреде изградио је много јаче утврђење од ранијега умеренога. Постала је то снажно упориште у линији тврђава у Холандији. У исто време Бреда је постала краљевски град, који је привлачио много племића, који су изградили велике куће за становање у старом граду. Најимпресивнију палату је изградио италијански архитект Томас Винсидор де Болоња. Била је то палата у ренесансном стилу северно од Алпи. Постала је местто где су одседали први холандски кнежеви. Бреда је [[1534]]. много страдала у великом [[пожар]]у, када је ватра уништила око 1300 кућа, цркви и капела заједно са градском већницом. Након пожара је остало само 150 кућа и главна црква.
[[Датотека:Velazquez-The SurrenderofSurrender of Breda.jpg|мини|лево|240п|''Предаја Бреде,'' [[Дијего Веласкез]].]]
 
За време [[Осамдесетогодишњи рат|Осамдесетогодишњег рата]] Шпанци су заузели Бреду на препад [[1581]]. Међутим поново је [[1590]]. освојио [[Морис од Насауа]]. Тада се 68 војника успело провући у град сакривено испод товара у мањем броду. Шпанци су [[1625]]. освојили Бреду након десет месеци опсаде. Предају Бреде је овековечио шпански сликар [[Дијего Веласкез]]. Бреду су поново након четворомесечне опсаде вратили Холанђани [[1637]]. под командом Фредерика Хендрика од Орањеа. По [[Вестфалски мир|Вестфалском миру]] Бреда је [[1648]]. коначно постала део Холандије.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бреда