|
!{{СС-општа|За правила транскрипције, као и за сав допринос на википедији|Zmaj123}}
|}
== Поднаслов ==
То ми је потпис, а не докле траје гласање.--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 13:08, 11. октобар 2014. (CEST)
:Како ти кажеш. {{кез}}--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 18:55, 11. октобар 2014. (CEST)
::Могуће. Добро је што си то уочио.--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 22:10, 11. октобар 2014. (CEST)
Молим те за помоћ. Да ли је Албанка Luiza Gega Луиза Гега или Лујза Гега. Хвала. Поздрав. --[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 08:26, 12. октобар 2014. (CEST)
: Према допуни правила транскрипције, она је Луиза. Хвала.--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 08:00, 15. октобар 2014. (CEST)
:: Опет ја. Код Руса се презимена са „ја“ на крају (Плисецкаја) транскрибују без ја (Плисецка). Да ли се то примењује и код белоруских презимена. Хвала--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:34, 18. октобар 2014. (CEST)
: Поздрав. Интересује ме како се транскрибује холансдко име Willem. Покушао сам преко наших текстова па сам нашао да имамо транскрибовање на три начина. Виљем и Вилијем [[Виљем II Холандски|овде]], и Вилем [[Вилем II од Холандије|овде]], Шта је тачно. Ја мислим да је Вилем. Хвала--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:30, 20. октобар 2014. (CEST)
::Поздрав. Да ли је Француз Kévin Mayer - Кевин Маје или некако другачије. Хвала--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 23:26, 30. новембар 2014. (CET)
::: Од 2005 сваке године у Француској се одржава атлетско такмичење под именом „DécaNationу“ ([[fr:DécaNation]]). Такмичење има по 10 дисциплина у мушкој и женској конкуренцији, а учествују репрезентације 8 најбољих нација у тој години. Како да ставим наслов текста. Да ли оригинални назив без траскрипције, а текст као и све остале пишем ћирилицом или некако другачије. То такмичење наши медији слабо, готово никако, не прате па ти се обраћам за савет. Поздрав и хвала.--[[Корисник:Drazetad|Drazetad]] ([[Разговор са корисником:Drazetad|разговор]]) 18:24, 4. децембар 2014. (CET)
== Стоунволска побуна; Спасите нашу децу... ==
{{Обавештење - гласање за сјајан чланак
| Назив чланка = Стоунволска побуна
| Датум почетка гласања = 9. октобар
| Датум краја гласања = 16. октобар 2014
| Потпис = Потипис корисника [[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO92]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:56, 14. октобар 2014. (CEST)
}}
{{Обавештење - гласање за сјајан чланак
| Назив чланка = Спасите нашу децу
| Датум почетка гласања = 9. октобар
| Датум краја гласања = 16. октобар 2014
| Потпис = Потипис корисника [[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO92]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 00:56, 14. октобар 2014. (CEST)
}}
== Sprachforschung и Sprachlehre ==
С обзиром да си боље од мене упознат са науком о језику, одлучио сам да ти се обратим за помоћ.
Цитат је из чланка „Zur Urgeschichte der Serben in Pannonien“ Ивана Поповића, немачког лингвисте нашег порекла, који је, како сам прочитао у „Живој антици“, „tragično preminuo u Hamburgu ljeti 1961“.
{{цитат|Für die Erforschung der serbokroatischen Sprache ist die Dialektologie von großer Bedeutung, besonders deswegen, weil sie teilweise auch die Aufgaben der historischen Grammatik übernehmen muß, da das Serbokroatische infolge der türkischen Verwüstungen an Urkunden ziemlich arm ist. Was die Sprachforschung anderer Sprachen aus Urkunden auszieht, muß die serbokroatische Sprachlehre in erster Linie auf Grund des heutigen Dialektmaterials erst rekonstruieren.}}
Шта би по твом мишљењу у овом случају најбоље одговарало немачким терминима Sprachforschung и Sprachlehre?--<small><span style="border:1px solid #0000ff;padding:1px;">[[Корисник: Владимир Нимчевић|<b>Нимчевић</b>]][[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|<font style="color:#accC10;background:#0000fa;"> разговор </font>]] </span></small> 06:02, 27. октобар 2014. (CET)
Листи немачких термина који ми нису баш најјаснији додајем и термин Dialekttheorie, на који сам наишао овде.
{{цитат|Dadurch erklärt sich übrigens die Tatsache, daß sich die serbokroatische Dialektologie verhältnismäßig früh, wenn auch nicht immer erfolgreich, mit der Dialekttheorie befaßte.}}
Како га превести? Дијалекатска теорија? Теорија дијалеката?--<small><span style="border:1px solid #0000ff;padding:1px;">[[Корисник: Владимир Нимчевић|<b>Нимчевић</b>]][[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|<font style="color:#accC10;background:#0000fa;"> разговор </font>]] </span></small> 07:21, 27. октобар 2014. (CET)
Vielen Dank! :)
Концепт теорије дијалеката би требало да је познат српском језику. На самом почетку чланка аутор истиче да за истраживање српског језика дијалектологија од великог значаја и наводи разлог.
{{цитат|Für die Erforschung der serbokroatischen Sprache ist die Dialektologie von großer Bedeutung, besonders deswegen, weil sie teilweise auch die Aufgaben der historischen Grammatik übernehmen muß, da das Serbokroatische infolge der türkischen Verwüstungen an Urkunden ziemlich arm ist. Was die Sprachforschung anderer Sprachen aus Urkunden auszieht, muß die serbokroatische Sprachlehre in erster Linie auf Grund des heutigen Dialektmaterials erst rekonstruieren. Dadurch erklärt sich übrigens die Tatsache, daß sich die serbokroatische Dialektologie verhältnismäßig früh, wenn auch nicht immer erfolgreich, mit der Dialekttheorie befaßte.}}
Има још један занимљиви термин. Antisubstrattheorie. У једној онлајн енциклопедији сам наишао на теорију супстрата, али за концепт антитеорије било чега, па и супстрата, никад чуо.
{{citat|Schließlich kam Belić dennoch wieder zu seiner alten Antisubstrattheorie: ,, . . . ja ni u čem što je g. E. naveo o jezičkim osobinama staroga sloja srpskog stanovnistva u Banatu — ne vidim neke naročite ili vrlo stare osobine. Sve se to može {kann; nicht aber muß!] objasniti mešavinom lokalnih dijalekata u Banatu.}}
--<small><span style="border:1px solid #0000ff;padding:1px;">[[Корисник: Владимир Нимчевић|<b>Нимчевић</b>]][[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|<font style="color:#accC10;background:#0000fa;"> разговор </font>]] </span></small> 02:59, 29. октобар 2014. (CET)
Кад мало боље размислим, имаш право. Ако је педагогија теорија одгоја, а дидактика теорија образовања, онда је дијалектологија теорија дијалеката.
Свака част! :) Види се да ти ово познато.
Што се мене тиче, мораћу да прелистам Ивићеву "Дијалектологију српскохрватског језика". Имаш ли ти неки предлог? :)
--<small><span style="border:1px solid #0000ff;padding:1px;">[[Корисник: Владимир Нимчевић|<b>Нимчевић</b>]][[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|<font style="color:#accC10;background:#0000fa;"> разговор </font>]] </span></small> 10:08, 31. октобар 2014. (CET)
== Шарани ==
Моја грешка, скорз сам заборавио на то. Ево сада сам исправио. Поздрав. --[[Корисник:Михаило Јовановић|Михаило]] ([[Разговор са корисником:Михаило Јовановић|разговор]]) 21:21, 31. октобар 2014. (CET)
Сада сам пребацио али за убудуће можеш и сам да пребациш није то ништа компликовано --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 13:53, 9. новембар 2014. (CET)
:Odeš na konkretnu datoteku klikneš uredi ubaciš šablon {{tl|za ostavu}} pritisneš Prikaži pretpregled pa onda ''Пребаци на Оставу уз помоћ алатке „CommonsHelper“'' na novoj stranici klikneš OAuth uploader (pri dnu) i sačekaš da se stranica učita i pritisneš ''Дозволи'' malo sačekaš vratiš se na predhodnu stranicu i pritisneš Get text, posle prebacivanja ponudiće ti opciju Add nowcommons i u zavisnosti kakve si sreće neki put ćeš morati da ručno ukucaš {{tl|nowcommons}} a neki put će biti dovoljno samo Sačuvaj stranicu --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 15:03, 9. новембар 2014. (CET)
== Ловорвишња ==
Користим твој позив да ти се слободно обратим кад имам неки проблем, па те питам како да раскинем неадекватне везе између биљке Prunus laurocerasus на страним википедијама и наше странице "[[Зеленичје]] је шумски предео испод планине Острозуб...", а повежем је са нашом страницом [[Prunus laurocerasus]] коју сам направио? Хвала унапред.
[[Корисник:Gmihail|Gmihail]] ([[Разговор са корисником:Gmihail|разговор]]) 10:00, 13. новембар 2014. (CET)
Jer su bili crveni linkovi kada sam ih pravio po osnovu clanka Spisak gradova u Francuskoj. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">''' -{Bojan}- '''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">''' -{Razgovor}- '''</font>]] 02:22, 14. новембар 2014. (CET)
== Транскрипција ==
Хммм, нисам гледао у Правописни речник, али ако тако стоји, немам шта да кажем. Сад је једино питање да ли модел "Рјажск" (као изузетак) треба применити и на остале сличне случајеве. Што се мене тиче, ради по својој савести. Ионако сам се покајао што сам уопште прчкаопо транскрипцији са руског. У принципу, Бокица и Никола то добро раде, па би им, вероватно, требало препустити да сами одраде цео посао.
Што се тиче Менсе, ствари стоје овако: Тестови интелигенције који се примењују на Менсиним тестирањима су, колико је мени познато, униформни, тј. исти тестови се примењују у различитим земљама и културама, а састоји се од задатака у којима решавач мора уочити принцип по којем су у задатку сложене геометријске фигуре, и међу понуђеним одговорима пронаћи онај који једини правилно довршава низ. Међутим, ту се јавља један крупан проблем: наиме, у теорији тестова и тестирања, кључан психометријски и статистички услов је да тестови буду стандардизовани на популацији на којој се примјењеују, односно да се израде НОРМЕ за ту популацију. Наиме, познато је да ће један те исти тест способности у просеку различито урадити припадници различитих етничких група, па и народа (унутар америчке популације, нпр. просеци ће бити различити за Црнце, Азијате, Хиспаноамериканце, белце итд.), што је последица одрастања и живљења у различитим културалним микросрединама (а резултат у тестовима интелигенције једним мањим дело зависи и од културалних фактора). Није ми познато да су урађене норме за наше просторе (што је скуп и дуготрајан процес), већ знам да су коришћене опште норме (вероватно англоамеричке), па ће члан Менсе постати онај Србин (или Хрват или Американац или Пакистанац) који је на том, једном те истом тесту, постигао нпр. 70 од могућих 90 бодова (лупам). Ту се не узимају у обзир културалне специфичности, које значајно могу да утичу на постигнућа у тим тестовима, а које се могу елиминисати израдом посебних норми (за сваку државу). Други проблем (за који сам чуо пре годину дана на једном скупу) је да су (барем на нашим просторима), након дуготрајне употребе, тестови "проваљени" (односно, њихов садржај и тачни одговори су постали познати многима), што је довело до апсуредне ситуације да нпр. у Хрватској у последњим тестирањима буде око 15-20 % оних који су "прешли праг" (а нормално је 2-3 % и то на основу тих општих норми), па су тестирања морала да буду поништена.
Ја сам од 1989. члан Менсе (тада је то била Менса Југославије), а данас ме воде и у Менси Хрватске, и у Менси Србије и у Менси БиХ. Пре 1-2 године контактирао сам Менсу БиХ, са жељом да ме запосле као званичног психолога, али сам добио неодређен одговор у ком чекају верификацију од стране главне Менсе ... и на томе је стало. У сваком случају, таква тестирања имају своју сврху, али нисам сигуран да у потпуности задовољавају основне методолошке критеријуме.
Поздрав,
--[[Корисник:Sly-ah|Sly-ah]] ([[Разговор са корисником:Sly-ah|разговор]]) 08:01, 27. новембар 2014. (CET)
Па, добро, постоји још на десетине тестова способности са много бољим психометријским карактеристикама од Бине-Симонове скале која је, уз то, помало и застарела и излизала се од употребе. Суштина је да није битно који се тест користи, већ да се за онај који се примењује ураде ваљане норме.
Твој резултат на тестирању имаће за тебе онакав значај какав ти одредиш: бићеш члан Менсе Србија (њеног председника Уроша Петровића сам упознао пре три године), добијаћеш неке билтене и обавештења за чланство, моћи ћеш се учлањивати у разне интересне групе, али да ћеш нешто профитирати у животу од чланства у Менси ... веруј ми, нећеш.
Е,да, питање: откуд овај твој интерес за психологију?
--[[Корисник:Sly-ah|Sly-ah]] ([[Разговор са корисником:Sly-ah|разговор]]) 23:04, 27. новембар 2014. (CET)
== [[Живојин Мишић]] ==
Кандидат за сјајни чланак je на расправи. [[Разговор: Живојин Мишић |Коментариши номинацију]]
Расправа траје до: 13. децембра 2014. у 23:20 [[File: Snake bgd Cobra.gif|35px]] '''[[Корисник:Snake bgd|<font color="red">Змија</font>]] [[Разговор са корисником:Snake bgd|<font color="black">бгд</font>]]''' [[File: Snake bgd Cobra Mirrored.gif|35px]] 12:32, 7. децембар 2014. (CET)
{{Обавештење - гласање за сјајан чланак
| Назив чланка = Живојин Мишић
| Датум почетка гласања = 13. децембра 2014.
| Датум краја гласања = 20. децембра 2014.
| Потпис = [[File: Snake bgd Cobra.gif|35px]] '''[[Корисник:Snake bgd|<font color="red">Змија</font>]] [[Разговор са корисником:Snake bgd|<font color="black">бгд</font>]]''' [[File: Snake bgd Cobra Mirrored.gif|35px]] 23:43, 13. децембар 2014. (CET)
}}
== Провера превода ==
Јел би могао доћи на транслејтвики и проверио ми преводе првенствено на типографске грешке? То није ништа тешко а пуно значи. --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 14:44, 21. децембар 2014. (CET)
:Да и не није поправљено. Савет: имаш са леве стране опцију провера тако је најлакше прегледати --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 18:05, 22. децембар 2014. (CET)
:I šta si odlučio hoćeš li da ih proveriš? --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 20:02, 25. децембар 2014. (CET)
::Ok može i u januaru, držim te za reč --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 23:42, 25. децембар 2014. (CET)
{{Корисник:Владислав Перић/Шаблон за Википедијанца године}} -'''''[[Корисник:Владислав Перић|<span style="color:gray;font-size:medium;font-family:Comic Sans MS">Vlada</span>]]''' <strong>[[Разговор са корисником: Владислав Перић|<sup><span style="color:darkblue">talk</span></sup>]]</strong>'' 19:19, 26. децембар 2014. (CET)
== Измене ==
Пошто си ми једном приликом написао да могу слободно да ти се обратим кад имам неки проблем, молим те да погледаш исправке које је направио [[Корисник:Sly-ah]] у мом тек постављеном чланку [[Џон Ванбру]] или [[Џон Ванбру]]. Да ли ја сад треба да:
1. вратим све оно што сматрам бесмисленим изменама и директним нападом на мој стил, за који мислим да је бар подједнако добар као "исправљачев";
2. пустим да глупост влада или
3. више не сарађујем на википедији.
Молим те одговори ми, или дај некоме ко може да одлучи о оправданости оваквих, по мени, потпуно непотребних измена које вређају интелигенцију
[[Корисник:Gmihail|Gmihail]] ([[Разговор са корисником:Gmihail|разговор]]) 21:18, 26. децембар 2014. (CET)
Мислим да ниси погледао оригиналне исправке Sly-ahа па бих волео да ово погледаш и да ми кажеш ЧЕМУ СЛУЖЕ ИЗМЕНЕ КОЈЕ МЕЊАЈУ СУШТИНУ И ОНЕ КОЈЕ НЕ ДОПРИНОСЕ СТИЛУ или, другим речима, ко даје право некоме ко не зна много о теми да је мења не проверавајући чињенице, а онда од онога ко је текст написао тражи да образлаже и доказује да је употребио исправну терминологију. "Ето, предлажем ти да нашишеш чланак Вртна пластика који ћеш, ако је могуће, референцирати неком књигом на српском језику у којој се користи тај израз у том значењу" пише ми Sly-ah.
Па ево образложења: вртна пластика је термин који означава „неживе“ елементе врта: скулптуре, фонтане, перголе, павиљоне, казина... (пандан уметничкој пластици која је израз за тродимензионалну уметност „Сваку скулптуру која стоји у простору називамо пуна пластика" ( http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE ). Relating to or dealing with shaping or modeling: the plastic art of sculpture. Ванбру, као архитекта, није се бавио пројектовањем и обликовањем вртова већ вртном пластиком: Бахусовим храмом, пирамидом...(како је и написано) у врту Стоу који је у том периоду дизајнирао пејзажни архитекта Бриџман. Што се стила тиче: „дизајнирање са дизајнером“ не звучи баш добро! Непотребно избегавање заменица и понављање именице „врт“ такође се не може приписати било каквом побољшању, а поготово не поправљању стила.
Sly-ah девет пута улази у текст у року од 7 сати да би га без икакве потребе мењао (са изузетком транскрипције имена и грешке у легенди слике), па мења: „Вративши се у Енглеску после две године заточеништва, продужио је да ради у војсци до 1698. године.“ у „После две године у затвору, вратио се у Енглеску и за војску радио до 1698.“, зашто?
Шта је боље „Џон Ванбру британски је драматург и архитекта“ (Sly-ah) или „Џон Ванбру је британски драматург и архитекта“ (Gmihail).
Шта је разлог да се реченица „Сличан тријумф доживео је и други комад „Увређена жена“ (The Provoked Wife) 1697. године.“ мења у „Ванбру је и са следећом комедијом, „Увређена жена“ (The Provoked Wife) (1697), доживео успех.“ где се помиње Ванбру који се подразумева.
"Ипак, млади аутор је продужио са писањем француских фарси до навршене четрдесете, када се код њега неочекивано буди интересовање за архитектуру." (Тем не менее молодой автор продолжал перелицовывать французские фарсы до сорокалетнего возраста, когда в нём неожиданно проснулась страсть к архитектуре.) Sly-ah мења у "Ванбру је, упркос свему, писао француске фарсе до навршене четрдесет године, када се код њега изненада пробудило интересовање за архитектуру." Опет "побољшање" стила и понављање имена Ванбру који је у првобитној реченици замењен термином „млади аутор“. Израз континентални барок (ако је текст о британском аутору) подразумева европски барок без Британије, а ако се напише европски барок, што је Sly-ah-ова замена, онда је у њега укључена и Британија што је нелогично.
Чему измена «Свађа са женом војводе» у «Свађа са војводином женом» или «конципирају га првобитно» у «првобитно га конципирају» или «После смрти Хоксмура» у «После Хоксмурове смрти» или «У младости радио је за војску» у «У младости радио за војску» па онда сам себе исправља у «У младости je радио за војску»?????
Како си лепо приметио нисам ушао у «рат измена» нити имам намеру, чак сам Sly-ah-у доделио захвалницу господина „за достојанствену упорност у његовим ставовима“. Оно што намеравам да урадим је да се за неко време повучем са Википедије јер она није оно што сам мислио да је, а исправке препуштам онима који уместо да пишу сопствене чланке - „уређују“ туђе јер су „уредници - премештачи страница“ https://sr.wikipedia.org/w/index.php?limit=50&tagfilter=&title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE%3A%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8&contribs=user&target=Sly-ah&namespace=&tagfilter=&newOnly=1&year=2014&month=-1 (надам се да ово није увреда по правилима Википедије коа што је то нациста или хитлер).
[[Корисник:Gmihail|Gmihail]] ([[Разговор са корисником:Gmihail|разговор]]) 13:50, 30. децембар 2014. (CET)
== Транскрипција ==
Поздрав. Пошто се разумијеш у транскрипцију, да те питам шта мислиш да ли је [[Сент-Лагијев метод|овај]] наслов у реду. Мало сам гуглао и видио да су га негдје тако транскрибовали. Погледао сам и [[Википедија:Транскрипција са француског језика|ово]], али једино што сам успио закључити да је цртица вјероватно сувишна.--[[Корисник:Слободни умјетник|Слободни умјетник]] ([[Разговор са корисником:Слободни умјетник|разговор]]) 19:01, 29. децембар 2014. (CET)
Срећна Нова година и све најбоље теби и твојој породици у 2015. години!--[[Корисник:CarRadovan|CarRadovan]] ([[Разговор са корисником:CarRadovan|разговор]]) 18:29, 1. јануар 2015. (CET)
Хвала Лаки, такође све најлепше у Новој години. Да ли сам добро урадио? Не знам да ли сам те добро схватио.--[[Корисник:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] ([[Разговор са корисником:Марко Станојевић|разговор]]) 00:26, 2. јануар 2015. (CET)
== Norveška ==
Skarabudžio sam gradove u norveškoj, ali trebalo bi mi pomoć da se to transkribuje, da se ne mučimo kasnije kada budemo pisali članke o Norveškoj. Možešš li da transkribuješ? --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">''' -{Bojan}- '''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">''' -{Razgovor}- '''</font>]] 05:39, 3. јануар 2015. (CET)
Hvala. --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">''' -{Bojan}- '''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">''' -{Razgovor}- '''</font>]] 22:00, 3. јануар 2015. (CET)
:Поздрав! У којој је фази транскрипција норвешких градова и гдје могу да нађем списак, јер имам један незавршен текст - [[Галерија грбова Норвешке]] и то ми треба!? --[[Корисник:CarRadovan|CarRadovan]] ([[Разговор са корисником:CarRadovan|разговор]]) 17:06, 5. јануар 2015. (CET)
== Prevodi ==
Pa dobro dosta i to, znači puno kad još jedan par očiju pregleda sve, mada valjalo bi da ih čekiraš kad si već sve pregledao zato što se onda ti prevodi arhiviraju i u buduće koriste, uglavnom hvala puno --[[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор са корисником:Milicevic01|разговор]]) 14:48, 5. јануар 2015. (CET)
== Михановић - Максимовић ==
Нисам знао да постоји то правило о већем делу текста, па ћу га се и ја убудуће придржавати! Шта ако се почетни текст удвостручи и при том промени наречје, да ли онда ново удвостручавање текста даје право на нову измену наречја, и докле то може да иде?
Поред српскохрватске Википедије на којој је заступљена готово 100% јекавица, она полако плави и Википедију на српском, а овакви предлози ме брину
<nowiki>{{Чланак-ијек}}</nowiki>
Питам се дали постоји и упозорење у супротном смислу јер код Максимовића (разговор) стоји само ово:<nowiki>{{Чланак-ек}}</nowiki>?
Чињеница је да не знам да ли су оваква упозорења уведена или не (волео бих да нису).
[[Корисник:Gmihail|Gmihail]] ([[Разговор са корисником:Gmihail|разговор]]) 13:57, 6. јануар 2015. (CET)
| 