Таксон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м референце; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 5:
''Формални таксони'' се у темељу разликују од ''правих таксона''. Први су такве групе живих бића који на темељу систематике нису прихваћени као хомогена група, али их се из практичних разлога и даље води под заједничким именом. Примјери таквих формалних таксона су:
* [[бескичмењаци]] (invertebrata), чија је заједничка особина да немају [[кости]]. У ову групу којој је име дао [[Жан Батист де Ламарк]] спада далеко највећи дио свих [[
* [[лишај]]еви (Mycophycophyta) су [[симбиоза|симбиотске]] заједнице [[гљиве|гљива]] и [[алге|алги]], и као такве, нису самостална жива бића. Састоје се од два темељно различита партнера. Успркос томе, дијелом су до данас засебни, јединствени таксон, с припадајућим потподјелама на [[род (биологија)|родове]] и врсте.
* несавршене гљиве (Fungi imperfecti) (Deuteromycota), које су скупна група за све гљиве које или немају структуре сексуалног размножавања или су њихови путеви размножавања још непознати. Дијелом обухваћају чак и бесполни стадијум развоја гљива које су иначе потпуно способне за сполно размножавање. Велики дио организама ове групе према развојној историја припада другим групама као што су [[Ascomycota]] или [[Basidiomycota]].
* [[протисти]] (Протиста), група живих бића која се може негативно дефинирати као укупност свих [[еукариоте|организама с правом станичном језгром]] (Eucaryota) која '''нису''' ни [[
Код [[фосил]]них облика због њихове често непотпуне очуваности тешко је могуће точно одређивање припадности врсти у традиционалном смислу. У таквом случају се код првог описивања формира ''паратаксон'': то су формални таксони, описани само на темељу остатака које није могуће уврстити у одређени таксон. У [[палеоботаника|палеоботаници]] и [[палеозоологија|палеозоологији]] наводи их се према облику парцијалним именима, што се означава као ''паратаксономија''.
|