Потковичасти црви — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 5:
| image_caption = унутрашња грађа
| name = -{Phoronida}-
| regnum = -{[[Животиње|Animalia]]}-
| superphylum = -{[[Лофофоре|Lophotrochozoa]]}-
| phylum = '''-{Phoronida}-'''
| phylum_authority = -{Hatschek}-, 1888
Ред 25:
'''Љуштура''' је у облику цевчице, изграђена од кутикуле импрегниране страним телима (зрнца песка, иглице сунђера и сл.). Излучује је епидермис као лепљив секрет који у додиру са водом очврсне. Има заштитну улогу и одвојена је од тела па се животиња у њој слободно покреће. Врло често је укопана у песак.
 
'''Труп''' је издуженог, црволиког облика и безбојан или беличаст, ређе зеленкасте боје и смештен је у љуштури. На његовом предњем делу налазе се усни отвор, а изнад њега [[анус|анални отвор]] и две екскреторне поре.
 
'''Лофофор''' је потковичасти набор телесног зида, смештен око уста, на коме се налазе [[трепљатрепље|трепљасте]]сте тентакуле. Тентакуле су набори телесног зида у облику шупљег цилиндра у који залази [[целом]].
 
== Грађа телесног зида ==
Ред 34:
* [[епидермис]]а који је једнослојан и у његовој основи се налази мрежа [[неурон]]а;
* [[базална мембрана]], смештена испод епидермиса;
* кружни, слабије и боље развијени уздужни [[мишићмишићно ткиво|мишићи]]и у виду слојева.
 
Најјаче равијени мишићи су у средишњем делу трупа. Испод телесног зида налази се [[целом|перитонеум]] [[синцицијум|синцицијелне]] грађе.
 
== Телесна дупља ==
Ред 48:
== Цревни систем и исхрана ==
 
'''Црево''' има облик потковице тако да се и усни и анални отвор налазе на предњем делу тела један испод другог. Причвршћено је за телесни зид помоћу [[мезентера]]. Почиње усним отвором који води у усну дупљу, а иза ње се наставља [[једњак]] снабдевен [[жлезда]]ма. Једњак прелази у преджелудац, а овај у [[желудац]] смештен у задњем делу тела. Од желуца полази средње црево, а оно се наставља на задње црево завршено аналним отвором. Хране се [[планктон]]ом и ситним честицама [[детритусстеља|детритуса]]а тако што трепљама на тентакулама изазивају струјање воде која се усмерава ка усном отвору. [[Варење]] је вероватно унутарћелијско.
 
== Крвни систем ==
Ред 67:
== Органи за излучивање и размножавање ==
 
[[Систем за излучивање|Екскреција]] се врши помоћу пара '''[[метанефридија]]'''. Метанефридијама се, осим екскрета, у спољашњу средину избацују и [[полна ћелијагамет|полне ћелије]]. Свака метанефридија почиње [[нефростом]]ом из метацела, савија се у виду потковице (или латиничног слова U) и нефридиопором излива у спољашњу средину. Нефридиопоре се налазе на предњем делу тела са стране аналног отвора и изнад усног отвора.
 
Фороноида су већином [[хермафродит]]и. Код врста одвојених полова се мужјаци и женке разликују тек када полно сазру и то само по боји [[гонада]] (нема полног диморфизма). Гонаде (полне жлезде) су у вези са целомом у чију течност доспевају зреле полне ћелије, а њоме преко метанефридија у спољашњу средину.
Ред 75:
== Развиће ==
 
Оплођење се врши у планктону, а код неких врста и у целому, где се оплођења јајна ћелија даље развија. [[Оплођено јаје]] се [[браздање|бразда]] холобластично и настаје [[ларва]] [[актинотрох]]. Ларва живи неколико недеља планктонским начином живота, а затим се спушта на дно и [[метаморфоза|метаморфозира]] у младу јединку. Она лучи љуштуру и полно сазрева чиме постаје [[одрасли|адулт]].
 
== Литература ==