Краљевство Израел (уједињено) — разлика између измена

'''Краљевство Израел (уједињена монархија)''' назив је за државу коју су у 13. веку п. н. е. формирала [[Дванаест племена Израела]]. Држава је постојала током владавине [[Саул|Саула]]а, [[Давид (краљ)|Давида]] и [[Соломон|Соломона]]а, а њена историја је описана у [[Стари завет|Старом завету]]. Слабост јединства државе довео је до распада државе након Соломонове смрти (око 930. године п. н. е.). Од Уједињене монархије настале су две државе: [[Краљевство Израел (Самарија)|Краљевство Израел]] и [[Краљевство Јудеја]].

== Извори ==

Настанак државе Израиља може се сматрати примером општег модела демографске промене и покрета становништва приметног на Леванту. Средиште сваке студије о настанку Израиља јесте [[Стари завет]]. У ''[[Књига изласка|Књизи изласка]]'' описан је споразум по коме Израиљ у замену за своју послушност долази под [[Јахве|Јахвеову]]ову заштиту. Јахвеова моћ доказана је изласком Јевреја из [[Ново краљевство|Египта]]. Тек у ''[[Књига бројева|Књизи бројева]]'' се наставља историјски преглед и завршава прича о лутањима кроз пустош и освајање [[Трансјорданија|Трансјорданије]]. ''[[Поновљени закони|Књиза поновљених закона]]'' започиње ретроспективом [[Мојсије|Мојсија]] по завршетку периода лутања после чега следи кодекс закона који делимично понавља, а делимично модификује део легислативног материјала ранијих књига. Потом следи приказ Мојсијеве смрти. Ауторство овог материјала је традиционално приписивано Мојсију. Међитим, сумње у то биле су изражаване вековима. [[Петокњижје]] је пуно анахронизама, дуплирања догађаја, унутрашњих размимоилажења у причама и међусобно противречних закона.

Књиге Старијих пророка обухватају наративне ''[[Књига Исуса Навина|књиге Исуса Навина]]'', ''[[Књига о судијама|Судија]]'', ''[[Књига Самуила|Прве и Друге књиге Самуилове]]'' и ''[[Књиге о царевима|Прве и Друге књиге о царевима]]''. У њима је настављено приповедање историје израиљске државе од настанка до [[Набукодоносор II|рушења]] јерусалимског храма и [[Вавилонско ропство|вавилонског ропства]] (587. п. н. е.).

== Датирање изласка ==

У периоду од 1200. до 1000. године п. н. е. утврђена је приметна промена у [[Палестина (регион)|Палестини]]. Период до 1200. године био је обележен постојањем бројних, прилично развијених градова-држава чији су краљеви били подчињени Египту. До око 1000. године овај политички модел био је измењен: већину обалских градова населили су Филистејци. Нова држава, Израиљ, такође је формирана. Насељена је народом који до тада није живео на овим просторима. Једини податак који историчар има да објасни ову појаву јесте ''Књига Исуса Навина'' Старог завета. Она наводи да је настанак нове државе повезан са уласком [[Јевреји|Јевреја]] у [[Обећана земља|Обећану земљу]]. Књига извештава да је 12 израиљских племена од којих је свако потицало од [[Јаков|Јакова]]а, ушло у ову област и војним путем је заузели. Потом су је населили.

Датум овог догађаја дат је у ''Првој књизи о царевима'' где се наводи да се излазак из Египта догодио 480 година пре изградње храма у Јерусалиму. Храм је изграђен приближно 950. године п. н. е. што овај догађај ставља у период око 1430. године п. н. е. Ново египатско царство било је прилично стабилно у овом периоду те је и контрола над [[Левант|Левантом]]ом била чврста. Због тога се излазак Јевреја из Египта не чини могућим у то доба, а њихово насељавање у Канану не би било успешно.

Други проблем је тај што се у опису Боравка у Египту наводи да су Јевреји били посебно угњетавани током изградње два важна краљевска града - [[Питом|Питома]]а и Рамесу. Рамесу се изједначава са престоницом [[Рамзес II|Рамзеса II]] - [[Пер-Рамзес]]. Због тога се Излазак не моће датовати пре Рамзесовог доласка на власт, тј. 1290. године.

Датум који се наводи у ''Првој књизи о царевима'' не одговара историјској ситуацији. Због тога мора бити прилагођен. То је могуће учинити не реметећи доказ из ''Прве књиге о царевима'', претпостављајући да се та бројка "480" заснива на бројању генерација. Обично се рачуна да једна генерација обухвата 40 година, па збир одражава 12 генерација од по 40 година. Међутим, много је реалнија претпоставка да је генерација у пердмодерном свету могла обухватати свега 25 година те долазимо до претпоставке да Излазак можемо приближно датовати на период око 1250. године п. н. е. На стели [[Мернептах|Мернептаха]]а, Рамзесовог наследника, помињу се Јевреји као народ који је населио Палестину те се ова препоставка уклапа у историјску ситуацију.

== Појава израиљске државе ==

Повезивање племена у Палестини довело је до међуплеменске федерације која се састајала са времена на време у одређеним светилиштима ради обожавања заједничког божанства - Јахвеа. Зближавање племена долазило је и као последица заједничке опасности по независност ових држава која је долазила од њихових суседа - [[Моаб |Моаба]]а, [[Едон|Едона]]а, [[Амонити|Амонита]] и [[Амалекити|Амалекита]]. Као резултат, појавио се известан број хероја, "судија", да ослободе Израел од опасности. Међутим, ови ратници нису иступали у име "читавог Израела" јер није увек читав Израел био у непосредној опасности. Једини пут када је то био случај јесте када су [[Филистејци]] нанели пораз израиљским снагама и заробили централни симбол вере Јевреја, [[Заветни ковчег]]. У време ове кризе, на чело Израиља избио је [[Саул]] из племена [[племе Венијаминово|Венијаминовог]]. Саул је ослободио Израиљ од филистејског јарма. Саул је имао успеха и против других непријатеља. Нанео је пораз Амонитима. Уследио је његов избор за краља у Гилгалу, старом култном центру.

== Саулова владавина ==

Саулов нови положај био је без преседана у Израиљу. Међутим, лични аd hoc карактер Саулове владавине трпео је недостатак чврстог правно-административног оквира. Таква структура била је потребна како би се редовно извлачили финансијски и војни доприности од претходно аутономних јединица. Саулова владавина је врло слабо документована јер се највећи део Старог завета, јединог извора за овај период, усредсеђује на њега као на подулогу за владавину Давида. Међутим, неке промене ипак се могу уочити. Током Саулове владавине развијена је израиљска војска. Установљено је и језгро стајаће војске. Посебна служба која се јавља током Саулове владавине јесте функција "војног заповедника". Он је био одговоран краљу. Функцију је у доба Саулове владавине обављао његов рођак [[Авенир |Авенир]].

== Давидова борба за власт ==

Прича о [[Давид (краљ)|Давиду]] садржи романтичне елементе, нпр. догађај са [[Голијат|Голијатом]]ом који је готово сигурно пренет на њега са оригиналног протагонисте, Елханана. Други аспекти много су релевантнији. Давид је био високи војни официр у служби Саула. Због своје популарности, Давид је побудио љубомору краља. Због тога је морао да побегне у јужна јудејска брда. Тамо је основао приватну војску од разних одметника и бегунаца. Са њима је извршио низ очајничких напада. Тиме је стварао основу власти у [[Јудеја|Јудеји]] која је једним делом била изван Сауловог домета. Саул је прогонио Давида. Због тога се Давид придружио непријатељима Израела, Филистејцима. У бици у којој је Саул поражен, Давид је учествовао на филистејској страни. Саул је био поражен и убијен заједно са његова три сина и бројним члановима краљевске породице. Филистеја је била знатно моћнија од Израиља. Ова доминација трајала је седам и по година. Авенир је успео да, након Саулове смрти, обезбеди престо његовом сину [[Ивостеј|Ивостеју]]у.

У том тренутку постојала су два међусобно супротстављена краљевства, Давидово и Ивостејево. Ивостеј је био слаб владар и са муком је одржавао очеву државу. Авенир је ступио у тајне преговоре са Давидом предлагавши му да ожени Саулову кћер Михаилу. Међутим, због дубоког неповерења између две области, Авенир је убијен од стране једног од Давидових официра. Ивостеја су убили становници Вирота, једног од кананских градова који је испаштао под Саулом. Давид је склопио споразум са Израелом након чега је крунисан за краља у [[Хеброн|Хеброну]]у.

== Давидова освајања ==

== Давидова држава ==

== Соломон ==

Давид је свога млађег сина [[Соломон|Соломона]]а именовао за краља. Било је то супротно жељи народа који је био незадовољан заобилажењем старијег Давидовог сина. По ступању на престо, Соломон је казнио чланове двора који су подржавали покушаје његовог старијег брата да наследи престо. Двојица су погубљени, трећи је прогнан. У ''Првој књизи о царевима'' описује се да је Соломон у брдима недалеко од Гаваона уснио сан у којем му је Јахве понудио испуњење једне жеље. Соломон је тражио мудрост. Тиме је Соломон истакао божанско одобравање његове власти.

Соломон се користио трговачким потенцијалом Израиља који је обухватао све путеве који воде од [[Црвено море|Црвеног мора]] до [[Дамаск|Дамаска]]а. Иако посета [[Краљица од Сабе|краљице од Сабе]] спада у домен легенди, свакако је врло могуће да је Соломон својом контролом путева концентрисао у својим рукама и део трговине арабљанским мирисима и зачинима. Важан догађај који му се приписује јесте и успостављање пореских области у Израиљу.

== Крај Уједињене монархије ==

Убрзане промене које су наступиле након Соломонове смрти показале су да је његова држава, и поред бројних успеха, била веома нестабилна и склона да се распадне на своје конститутивне делове. Тачно то се и догодило одмах после Соломонове смрти (око 930/922. године п. н. е.). У време Соломонове смрти, државе [[Арам Зоба|Арам Зобе]] и Дамаска постале су независне, а Едом се успешно побунио. Опис пада уједињене краљевине дат је у Првој књизи о царевима. У њој је дат редослед догађаја по којима је Соломон запоставио одржавање чистоће у вези са култом Јахве. То је за последицу имало уздизање супарничког краља северу. Устанак је подстакао пророк [[Ахија]] из [[Силох|Силоха]]а који је прорекао [[Јеровоам|Јеровоаму]]у, надзорнику државних најамних радника, да ће постати краљ десет племена на северу. Соломон је неуспешно покушао да убије Јеровоама који бежи у Египат. Јеровоам је по Соломоновој смрти изазвао његовог сина и наследника [[Ровоам|Ровоама]]а у вези са питањем захтева принудно рада који је Јудеја наметала северном суседу. Ровоам је охоло одбио захте. Након безуспешних покушаја да наметне послушност, Ровоам се повукао у Јерусалим. Од уједињене краљевине Израиља настале су две државе: Северно краљевство са седиштем у [[Samarija|Самарији]] и Јужно краљевство са центром у Јерусалиму.

== Види још ==

== Литература ==

* Историја старог истока - Амели Курт