На почетку своје владавине, 1730, побуњеним јаничарима је издашно дао поклоне и тако осигурао унутрашњи мир. Државнички послови су вођени од врло способних [[везир]]а и чиновника, где је највећи утицај имао Кицлар ага. Султан се посветио својим интересима у сарају и запостави организовање скупог лова, чије организовање су неговали његови претходници.
За време рата са [[Персијско краљевствоАвшариди|Персијом]], дошло је до [[Руско-аустријско-турски рат (1735—1739)|конфликта]] са [[РусијаРуска Империја|Русијом]] која је у марту [[1736]]. године поновно заузела утврду Азов. На крају су вођени мировни преговори са Персијом у којима су се договорили да се врате на границе у вријеме Султана [[Мурат IV|Мурата IV]]. [[Аустрија]], тајни савезник Русије, поче да води изнова рат против Османлија. Прво, изгубише Турци [[Ниш]] од Аустријанаца, а онда и Очаков од Руса. Кратко након тога би Ниш поновно враћен и када турска армада би пред [[Београд]]ом, у Београду би закључен мир [[1739]]. године, који је осигурао град у корист Турака. Онда је наступио дужи период сталног мира са [[Европа|европским]] државама. Дипломатска активност [[Висока порта|Високе порте]] би јако цењена за вријеме владавине Махмуда I.
Стални револти јаничара, као и повуци-потегни са мемлучким [[бег]]овима, имало је за последицу стално слабљење Царства.
