Српско просвјетно и културно друштво Просвјета — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 31:
=== Период 1902 - 1949 ===
Основано је у [[Сарајево|Сарајеву]] [[1902]]. године у мултикултурном и мултиетничком окружењу [[Аустро-угарска|Аустро-угарске монархије]] и убрзо је постало најзначајније српско удружење грађана. Док су у стварању првих културних друштава главну улогу имали учитељи и трговци, за оснивање друштва „Просвјета“ најзаслужнија је академски образована српска омладина, која се послије студија враћала у земљу и одмах укључивала у јавни живот. Прва организација српске интелигенције приступила је стварању новог типа удружења у области културног и просвјетног живота, заснованог на ширим концепцијама и усклађеном са стварним народним потребама.
У то вријеме, најактивнија потреба је била пружање помоћи у школовању ђака и студената, јер је домаћа интелигенција веома споро стасала. Од окупације [[1878]]. године до оснивања „Просвјете“, тј. за 24 године, гимназију у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] завршило је свега 70% домаћих гимназијалаца. Када је основана „Просвјета“, било је укупно око 30 Срба високошколаца у
У
Од самог оснивања СПКД „Просвјета“, па до забране њеног рада [[1949]]. године, око друштва су се окупљали највећи интелектуалци тог времена: [[Петар Кочић]], [[Алекса Шантић]], [[Јован Дучић]], [[Перо Слијепчевић]], Григорије Петров, [[Јован Цвијић]] и други, који су не само својом великим стваралачком и креативном енергијом подстицали рад Друштва, већ су га као легатори и материјално помагали.
Ово културно друштво је забрањивано два пута у оба свјетска рата, а
==== 1993 до данас ====
|