Вук Врчевић — разлика између измена

'''Вук Врчевић''' ([[Рисан]], [[26. фебруар]] [[1811]] — [[Дубровник]], 13/[[25. август]] [[1882]]) је био сакупљач српских народних лирских песамапјесама и сарадник [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]]. Његови оригинални радови, као и сакупљене народне умотворине објављени су у петнаестак посебних књига.

Вук Врчевић се родио у [[Рисан|Рисну]] [[26. фебруар]]а [[1811]]. од оца Стефана и мајке Тоде. Отац Стефан је био писар и учитељ у Рисну, па је прво образовање ([[италијански језик]] и [[Математика|математику]]) Вук Врчевић добио је од свог оца. Као дечакдјечак је радио и помогао свом оцу у општинској писарници. Послије једне свађе са оцем, прешао је у Будву. Ту је почео да се бави трговином и научио је [[немачки језик|њемачки језик]].

Упознао се са [[Вук Стефановић Караџић|Вуком Караџићем]] [[1835]]. приликом Караџићеве посјете Црној Гори. Од тада се дописивао и сарађивао са Караџићем на сакупљану народних лирских пјесама. Био је трговац, општински писар и учитељ у [[Будва|Будви]], [[Грбаљ|Грбљу]], родном Рисну и [[Котор]]у. Године [[1836]]. Вук Врчевић на позив владике Његоша дошао у [[манастир Подмаине|манастир Маине]] гдје је преписивао делодјело Његошево „[[Слободијаду]]“ које је Његош намераваонамјеравао посветити [[руска Империја|руском]] престолонаследникупрестолонаслиједнику [[Александар II Николајевич|Александру]].

Своје прво делодјело Вук Врчевић је штампао 1839. године у [[Српско-далматински магазин|Српско-далматинском магазину]]. Године [[1852]]. Вук Врчевић на [[Цетиње|Цетињу]] је поста секретар кнезу [[Данило Петровић|Данилу Петровићу]]. Поред секретарског посла кнез Данило га је одредио и за свог учитеља за италијански језик.

Врчевић је од [[1855]]. до [[1861]]. радио у [[Задар|Задру]] код гувернера [[Лазар Мамула|Лазара Мамуле]]. Од [[1861]]. године постављен је за [[Аустријско царство|аустријског]] вицеконзула у [[Требиње|Требињу]]. Сарађивао је са [[Лука Вукаловић|Луком Вукаловићем]] за времевријеме буна у [[Херцеговина|Херцеговини]]. Био је сарадник новина [[Црногорац (новине)|Црногорац]] и [[Глас Црногорца]]. Послије аустроугарске окупације [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], конзул у Требињу није био потребан Аустроугарској, па се Врчевић пензионисао и прешао да живи у [[Дубровник]] до краја живота. Умро је 13/[[25. август]]а [[1882]]. године у [[Дубровник]]у.