Вавилон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 35:
Године [[538. п. н. е.]] Вавилон осваја [[ахеменидско краљевство|персијски]] краљ [[Кир Велики]] који допушта поробљеним [[Јевреји]]ма из Вавилона да се врате својим кућама. Под владавином Кира и његова сина [[Дарије I|Дарија]], Вавилон је постао центар учења и научног напретка. Вавилонски научници су направили [[звезда]]не мапе и успоставили темеље савремене [[астрономија|астрономије]] и [[математика|математике]]. Међутим, за време владавине [[Дарије III|Дарија III]] Вавилон почиње стагнирати.
Године [[331. п. н. е.]] [[Александар Велики]] поразио је Дарија III у [[битка код Гаугамеле|бици код Гаугамеле]]. У октобру исте године, Александар са својом војском улази у Вавилон. Под његовом владавином, Вавилон је поново процветао као средиште учења и трговине. Али, након Александрове тајанствене болести и смрти у Вавилону [[323. п. н. е.]], његово царство је подељено између његових генерала и следе деценије ратовања. Због тога је Вавилон у потпуности опустео већ [[275. п. н. е.]] Докази о постојању Вавилона проналазе се у ископинама, Херодотовим описима, текстовима писаним клинастим писмом. Већина пронађених остатака припада граду који је саградио Набукодоносор. Тада је то био највећи град на свету са мноштвом храмова, великим храмом Мардук, са Зигуратом који је вероватно инспирисао причу о Вавилонској кули. Висећи вртови са терасастом бујном вегетацијом били су једно од Седам светских чуда.
Реч Вавилон данас се користи и као општи симбол за мултикултурну и мултиетничку метрополу у којој истовремено зајединички живи више народа, вера и језика. Понекад означава и велику градску целину искварену пороцима и неморалом.
| |||