Ахеменидско царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{РУТ}}
[[Датотека:Standard of Cyrus the Great (Achaemenid Empire).svg|мини|Застава Ахеменидског царства]]
[[Датотека:Achaemenid Empire En.svg|десно|мини|350п|Мапа Ахеменидског царства 500. п. н. е.]]
Линија 10 ⟶ 12:
{{Историја Турске}}
==Извори==
=== Камбиз (529—522. п. н. е.) ===▼
Извори за проучавање историје Персијског царства представљају посебне потешкоће. Разлог за то је чињеница да су они писани на бројним различитим језицима. Историја Ахеменидског царства превасходно је позната преко дела класичних писаца, пре свега Херодота који је писао у петом веку п. н. е. Његов циљ био је да прослави победе које су Грци остварили над Персијанцима у првом периоду Грчко-персијских ратова (између 490. и 478. године п. н. е). Његови се извори ограничавају на рани период царства. Каснији класични писци, попут Ктесије и Ксенофонта, такође су писали о Персији. У Старом завету сачуване су две слике о Персији. Персијанци се јављају као рестауратори јерусалимског храма и активне присталице Јахвиног култа.
Персијанци ахеменидског периода говорили су старијим обликом модерног персијског језика – староперсијским језиком. Језик је припадао индоевропској групи језика, а исписиван је клинописом. Арамејски језик био је административни језик царства. О административном систему царства најбоље сведоче две групе извора: „Текстови ризнице“ (белешке о исплатама у сребру радницима уместо њихових редовних следовања) и „Текстови утврђења“ (бележе одобравања свих врста следовања у храни радницима, култним званичницима и племићима). Важно откриће је и архив из Нипура у Вавилонији који одражава пословање велике вавилонске пословне фирме, породице Мурашу.
Главни локалитети ахеменидског периода јесу Пасаргаде, Персеполис, Суза и бројни налази у западној Турској.
==Персијанци и Међани==
Персијска домовина била је Персија, данашња провинција Фарс, која се налазила на југоисточном ободу планина Загрос. Персијанци припадају већој групи народа – Иранцима. Иранци су првобитно били сточари који су се из централне Азије померали у Иран. Асирски извори од 9. до 7. века п. н. е. говоре о Персијанцима и Међанима. Међани су се настањивали у области Ектабане и били су много истакнутији у односу на Персијанце, поготово у асирским аналима. О Персијанцима нема никаквих сигурним помена пре првог миленијума п. н. е. Фарса се у ранијем периоду налазила у склопу државе Елама. Асурбанипаловим упадом у Елам (646. година п. н. е.), Елам губи контролу над Фарсом. Због тога се за настанак персијске државе може узети 7. век п. н. е. Старије, можда и правилније, име за персијску државу јесте „Аншан“. Кирови претходници (Ахемен, Теисп, Кир I, Аријарамн, Камбиз I, Арсам) називани су „краљевима Аншана“.
Међани, који су живели у области античке Ектабане, знатно чешће се спомињу у асирским изворима. Они су се и географски налазили ближе Асирији те су често били мета асирских похода. Асирски краљеви разликовали су две групе Међана: унутар и ван царства. Међански владар Кијаксар, заједно са вавилонским владарем, учествовао је у походу на Ниниву. Међутим, користи од пада Асирије имали су само Вавилоњани који су основали Нововавилонско царство. Кијаксар се, након пљачке асирских градова, повукао у своју земљу и до 585. године п. н. е. проширио своју власт до источне Анадолије улазећи у сукоб са лидијским владаром Крезом. Река Халис чинила је границу двеју држава. И поред недостатка конкретних доказа, верује се да је Медијско царство имало неку врсту хегемоније над персијском државом. Овај став заснива се на основу дела познијих античких писаца – Херодора, Ктезије и др.
==Настанак==
Оснивач Персијског царства био је Кир од Персије/Аншана. Киров цилиндар доказ је да је Кир потицао од лозе локалних владара. Антички писци (Херодот и Ктезије) наводе да је Персија била вазална међанска држава. Ови наводи нису потврђени археолошким налазима. Даље, антички писци говоре о побуни коју је Кир, медијски вазал, подигао побуну против међанског краља Астијага. Побуна је завршена заробљавањем међанског краља и преносом власти из Ектабане у персијски центар. Ектабана је постала престоница међанске сатрапије. Победом над Астијагом, Кир је потпуно преузео међанске територије. Персија се простирала од реке Халис до источног Ирана. Побуну Кира Персијског покушао је искористити краљ Крез како би остварио територијалне амбиције Лидије. Прешао је реку Халис и сусрео се са персијском војском код Птерије. Битка је завршена без победника. Крез је повукао своју војску натраг у Лидију. Кир је наставио да га гони све до лидијске престонице, Сарда. Након двонедељне опсаде, Сард је пао. Лидија је пала под персијску власт, а Крез је заробљен и одведен на персијски двор где је, по Херодоту, постао један од најцењенијих саветника персијског цара. Тачан датум персијског освајања Лидије није познат. Обично се датује негде током четрдесетих година 6. века п. н. е.
Нагло јачање Персије зближило је Египат и Вавилонију. Освајање Лидије, вавилонског савезника, довело је Кира у директан сукоб са Набонидом. Персијска и вавилонска војска сукобиле су се код Описа, источно од Тигра. Вавилонска војска поражена је и масакрирана. Набонид је пао у заробљеништво, а вавилонци су Кира прихватили као свог новог краља. Нововавилонско царство сада је постало део Персијског царства које је тиме стекло огромну територију – од Египта до Загроса. Свога сина, Камбиза, Кир је именовао за савладара и краља Вавилона. Завршетак вавилонског ропства и поновна изградња храма у Јерусалиму традиционално се приписује Киру. Овим актом кир је ојачао свој положај на Леванту. Кир се потом окренуо освајањима ка „далеком истоку“. Овај аспект персијских освајања најмање је документован. И Херодот и Ктезија стављају ове походе на сам крај Кирове владавине и наводе да је персијски цар погинуо у Бактрији. Пре смрти, подвео је под персијску контролу већи део Авганистана, данашњи Узбекистан, Туркменистан и Таџикистан. Кир је основао и нову престоницу – Пасаргаде, на месту 75 километара удаљеном од староеламског града Аншана.
Након смрти Кира Великог [[529. п. н. е.]] на престо је дошао његов син [[Камбиз II]]. Четири године након што је ступио на престо Камбиз II је кренуо на [[Египат]] и напредовао све до иза Првог катаракта; такође је преузео контролу над територијама на западу, иза Цирене. Камбиз II је тако делотворно учврстио положај Персије у Египту. Постао је [[фараон]] Египта.
Линија 16 ⟶ 32:
Међутим [[522. п. н. е.]] до њега је допрла вијест о побуни у Персији. Док је путовао из [[Сирија|Сирије]] у Персију, Камбиз II је несрећним случајем погинуо. [[Дарије I|Дарије Велики]], војни официр који је био његов копљоноша и који је потицао из једног огранка [[Ахемениди|ахеменидске династије]], наставио је пут ка Персији и успјешно угушио устанак.
[[Датотека:Дарије.jpg|мини|десно|200п|Дарије Први Велики]]
Линија 26 ⟶ 42:
Пред крај Даријеве владавине почео је велики сукоб са Грцима. Десет година након побуне и њеног гушења у грчким градовима Јоније, Дарије Велики је послао казнену експедицију у Грчку [[490. п. н. е.]]. Међутим, Персијанци су поражени на Маратону. [[Дарије I]] Велики је умро [[486. п. н. е.]]
Дарија Великог наслеђује његов син [[Ксеркс I]] ([[486. п. н. е.|486]]—[[465. п. н. е.]]). Нови владар је угушио побуну у Египту 485. п. н. е, а три године касније и у Вавилону. У оба случаја је своју побједу попратио окрутношћу, а онда је 480. п. н. е. са војском од 70.000 људи Ксеркс I. кренуо у велики поход на [[Грчка|Грчку]]. Међутим након почетног успјеха, Персијанци су на крају поражени. Други дио Ксерксове владавине је био заокупљен програмом градње у Персеполису и харемским интригама, што је довело до атентата на њега [[465. п. н. е.]]
| |||