Јужнословенски језици — разлика између измена

*** [[словенски језици]]

**** '''јужнословенски језици'''

****** [[бугарски језик]]

****** [[македонски језик]]

****** [[старословенски језик]]

****** [[црквенословенски језик]]

****** [[српски језик]]

****** [[црногорски језик]]

****** [[хрватски језик]]

****** [[словеначки језик]]

******** [[екавски изговор]]^4,6^4,6,11

******** [[ијекавски изговор]]^4,6^4,6⁴<sup>15</sup^4,6,11^4,6,11

******** [[икавски изговор]]¹⁰

# Српски, хрватски, бошњачки и црногорски се понекад могу груписати као српско-хрватски дијасистем.

# Стандардни дијалекти се пишу помоћу два писма: [[ћирилица|ћирилицом]] и [[латиница|латиницом]].

# Говорници етнички могу бити [[Срби]], [[Бугари]] или [[Македонци]], што углавном зависи од земље њиховог порекла.

# Језик Молиских Словена заснован ни на икавским дијалектима. Језик се говори у централној [[Италија|Италији]], говорници овог дијалекта етнички су [[Хрвати]].

# Српско-хрватски је био језички систем [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалитичке Федеративне Републике Југославије]]. Имао је четири варијанте и четири имена: ''српско-хрватски'', ''хрватско-српски'', ''хрватски или српски'' и ''српски или хрватски'' (српски лингвисти су углавном користили прво име за српску варијанту, док су хрватски лингвисти углавном користили треће име за хрватску варијанту). После распада социјалистичке Југославије, српскохрватски нема више званичну политичку подршку која га је одржавала (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, као ни Хрватска не признају тај политички језички систем). Српско-хрватски се састојао од варијанти које су се осамосталиле у независне језике након распада СФРЈ.

# Део штокавског сада припада бошњачком дијасистему.

# Језик Градишћанских Хрвата се говори у јужној [[Аустрија|Аустрији]], не на Балкану. Његова основа није штокавски дијалекат, већ чакавски.