Наслов књиге се може превеси као "Галове песме" али gallus је истовремено вулгаран назив за мушки полни орган, сличан у српској језику речима као шро су "мишко", "стојко", "ђура" итд.
Књига је посвећена двојици мушкараца а Гал у завршној поеми има две љубавнице. Гал је персона, и само он се својим љубавима обраћа као женама. Нигде у остатку књиге није идетнификован пол вољене особе.
Садо-мазохистички елеметни се налазе већ у првој песми, која је заправо превод Елиотове песме "Љубавна песма Светог Себастијана". Ни у овој песми, Елиот не одаје пол вољене особе. Песма описује хришћански обред прања ногу, међутим он се претвара у садо-мазохистички чин. У преводи је то само појачано. Посебо употребом трохејског десетерца као основног стиха. Ту долази до замене хришћанске љубави Платоновим еросом. И Христ и Платон тврде да је љубав пут до бесмртности али користе сасвим друге речи. Спајањем ова два појма долази до тога да се остварени ерос (жудња, жеља) може постићи само уништавањем вољене особа или дозвољавањем да те вољена особа уништи (песма "Реприза"). Уништавање вољене особе је конзумација љубавни, а сопствено уништење у тренутку љубавног заноса спас (у складу са Гетеом).
