Carmina Galli — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 6 година
нема резимеа измене
Неколико песама са почетка књиге релативизују појам стврности. Стварност се узима као инфериорна у односу на оно што се осећа. Она је само један од могућих исхода тог осећања и као таква мање је важна. У овој поезији све могућности, остварене или неостварене имају једнаку вредност. Једна од најважнијих последица оваквог схватања је та да значај и мера остварености неке љубави немају везе са тиме колико је она трајала. У римској митологији постојало је ниже божанство Каирос - бог срећног тренутка. У једној од централних песама књиге "Велика алба", Гал, који се овде појављује као дух, понавља Гетеове стихове из "Фауста": "Рекао си не једном „Животе леп си, стани“,/ Плакао после тога јер време није стало, /Сурово наставља живот и не верује у чуда." Слично томе у песми "Каже, не познајеш ме" песник не сматра да мора да познаје особу коју воли пошто је: "лепота тек лепота, кад је од знања чиста,/ Као огледало бистра, /Када кроз њу, без муке, љубав сама себи прилази?"
Друга значајна тема је однос младости и старости. Песник сматра да се среће може постићи (или поднети) само у младости. Једна песма почиње Хелдерлиновим стихом из песме "Вечерња фантазија": "Сагорћеш и ти младости/ ти нема и снена најзад!/ Мирна и ведра тада биће старост." Задржавши само први стих, песник се пита када ће та младост проћи и завршава схватањем времена које не пролази: "Сагорећеш и ти младости, али касно?/ Где су те старачке боре, кад ће те седе власи?/ На празно мељу кутњаци година, на празно/ Секутићи сати." Слика човека осуђеног на вечну младост дата је у песми "Витановачка", а њој су супротстављене и две слике старости. Прва је "Ода мојој баби" у којој је описана старица која је потпуно изгубила сваку интелектуалну способност тако да још може само да посметатра "птице које не раде ништа." Друга слика је дата у песми "Последњи" у којој је дат портрет остарелог интелектуалца чији је дух још млад али га тело присиљава на предају.
Сам концепт завршне поеме односи се према савременој поезији која је пута цитатности и метатекстуалности. Враћајући се Галу, песник пише песме које као да претходе великим делима светске поезије. Ово је иронична употреба Шилеровог појма наивног песника. Живановић поспод персоном Гала пева као наиван песник али као Живановић, сасвим је свестан европског културног наслеђа које се на Галовој (мада изгубљеној поезији) заснива. На тај начин, у ову пеому уноси целокупну светксу књижевност али у њеном наивнијем, чистијем виду.
 
 
Анониман корисник