Википедија

Апотекар — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{проширити}}
[[Датотека:Legenogapotekeren.jpg|thumbмини|250px|Доктор и апотекар, илустрација из 1508.]]
[[Датотека:Boticario.jpg|thumbмини|250px|Апотекар на радном месту]]
[[Датотека:Pharmacy sign.JPG|thumbмини|250px|Аптекарски знак, из 1900 године, Немачка]]
[[Датотека:ApotekerHjorten.jpg|thumbмини|250px|Апотекар с почетка 20. века]]
'''Апотекар или фармацеут''' је здравствени радник који поседује нарочито знање и стручност о лековима и медицинским средствима, и који у оквиру фармацеутске здравствене заштите обавља различите послове у дистрибуцији и изради лекова у циљу обезбеђивања оптималних резултата лечења пацијената.<ref>Van Mil JW, Dean Franklin B. Defining Clinical Pharmacy and Pharmaceutical Care. Pharm World Sci 2005; 27:137.</ref> За разлику од апотекара, апотекарски техничари и струковни фармацеутски техничари: фармацеутску здравствену делатност у апотекама могу обављати само у присуству апотекара (дипломираног фармацеута).
 
Ред 12:
Најчешће коришћена дефиниција фармацеутске здравствене заштите је Хеплерова и она гласи:
{{цитат2|"Фармацеутска здравствена заштита је одговорно пружање медикаментозне терапије с циљем постизања тачно одређених циљева којима се унапређује квалитет живота пацијента.." (Hepler & Strand 1990)}}
Зато је веома важно да апотекар буде адекватно едукован како би испунио захтеве које друштво, с разлогом, очекује од њега када је у питању пружање фармацеутске здравствене заштите.<ref>Schumock GT, Butler MG, Meek PD, Vermeulen LC, Arondekar BV, Bauman JL.Evidence of the Economic Benefit of Clinical Pharmacy Services: 1996–2000. 2002 Task Force on Economic Evaluation of Clinical Pharmacy Services of the American College of Clinical Pharmacy. Pharmacotherapy 2003; 23: 113–32.</ref>
 
;Апотека
Ред 30:
 
== Историјат ==
Први почеци апотекарства као самосталне професије јављају се у градовима Медитерана под утицајем Салернске медицинске школе, најпознатије школе средњег века за образовање лекара и апотекара.<ref>Dušanka Parojčić, Dragan Stupar, Mirjana Stupar, ''Istorija medicine i zdravstvene kulture Profesionalni odnos farmaceuta i lekara od 13. do 20. veka: Etički i stručni aspekt ,'' [http://www.tmg.org.rs/v290211.htm Istorija medicine i zdravstvene kulture] Farmaceutski fakultet u Beogradu, Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar, 29 (2004) 2 pp. 118-126, UDK 616-051:615-051]:174”12/19”, ISSN 0350-2899, </ref>
 
На основу медициснких одредби Роџера II из 1140. и под утицајем арапске медицине, сицилијански краљ и Свети Римски Цар Фридрих II Хохенстауфен,{{напомена|Фриедрицх II Хохенстауфен (1194—1250), унук је Роџера II из краљевске породице Хохенстауфен. Са три године проглашен је за краља двеју Сицилија. Он је од 1212. до своје смрти био је римски цар и немачки краљ. Владао је Сицилијом и Напуљем од 1212. до 1250. године, и за то време учинио је велики помак у уређењу законодавства. Углавном је живео на Сицилији. Био је велики непријатељ папства па је био искључен из цркве. Водио је 1229. Vi крсташки рат.}} донео jeје своје Конституције {{напомена|Конституција, на латинском значи устав. У литератури се често ове конституције преводе и као едикт.}} (одредбе, или едикт којима је уредио целокупну здравствену службу у држави).
 
Конституције (III) Фридриха II - ({{јез-лат|Constitutiones Regum regni utriusque Siciliae}}), донете у периоду између 1231 - 1240. године извршиле су велике промене у законодавству Средњег века упоште, а обухватале су и део који се односи на здравствено законодавство о раздвајању медицине од фармације. Овај део Фридрихових конституција, познат под називом Сицилијански едикт (IV), формално је одвојио професију лечења и и професију припремања лекова. Овај део конституције саставио је наставнички колегијум Салернске медицинске школе, и у литератури је познате под називом Салернски едикт.
 
Увођењем медицинских одредби 1240. медицину и фармацију раздвојило је у две засебне гране, које ће се даље развијати и гранати самостално.
Тако историјски гледано, апотекарство по први пут добија свој законски облик, а апотекар у јавном животу заузима место са тачно одређеним функцијама и делокругом рада. Иако се уз почетку овај систем примењивао само у Фридриховом Краљевству двеју Сицилије, а не и у германским деловима Светог Римског Царства, Салернски едикт је успоставио модел који је нешто касније постао значајан за апотекарство широм Европе, са изузетком Британских острва, што је омогућило и увођење појединих медицинских статута у суседне градове јужне Француске и северне Италије.<ref>Hein HW, Sappert K. Zur Datierung der Medizinalordnung Friedrichs II. Zur Geschichte der Pharmazie 1955; (2): 9-11.</ref><ref>Parojčić D. Farmaceutska deontologija u Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji od 1839. do 1941. godine. [Magistarska teza]. Beograd: Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu; 2000. ppp. 4-64–6</ref><ref>Hein HW, Sappert K. Die Medizinalordnung Friedrichs II. Eine pharmaziehistorische Studie. Veröffentlichungen der Internationalen Gesellschaft für Geschichte der Pharmazie N. F. Bd. 12. Eutin: ISHP; 1957. ppp. 22-4322–43.</ref>
 
== Обавезе апотекара ==
* Како апотекар поседује нарочито знање и стручност о лековима и медицинским средствима, од њега се очекује да примени своје знање и стручност за добробит својих пацијената и обезбеди фармацеутске производе који су нешкодљиви, делотворни и одговарајућег квалитета, а који се користе у спречавању или лечењу болести, ублажавању симптома болести, поремећаја и тегоба, као и дијагностиковању обољења.
* Када процени да је то у интересу пацијента, апотекар је дужан да правовремено упути пацијента код најмеродавнијег здравственог стручњака поштујући принцип аутономије пацијента, као и принцип примум нон ноцере.
* Апотекар је дужан да у границама своје стручне оспособљености спречи неправилно лечење пацијента, када процени да је то у интересу здравља пацијента и да се о овоме консултује са лекаром (посебно код лекова и медицинских средстава који се издају на рецепт).
* Апотекар је дужан да се ангажује у обезбеђивању фармацеутске здравствене заштите за сваког појединца, без обзира на расу, пол, етничко порекло, веру, социјални и брачни статус, сексуално опредељење, политичку оријентацију, старосно и здравствено стање, као и на свој лични став према појединцу или његовој породици.
* Апотекар мора да држи у тајности све информације у вези са корисницима његових услуга добијене током обављања фармацеутске здравствене делатности, кер се те информације сматрају стручном, односно професионалном тајном.
* Приликом издавања лекова на рецепт и/или без рецепта, апотекар је обавезан да издавањем терапијских паралела и одабира медицинских средстава пружи савет и неопходне информације о леку (дозирање, могући нежељени ефекти, интеракције са другим лековима и/или храном, начин чувања лека и друго), као и да провери да ли је ове информације пацијент разумео и запамтио.
 
Ред 57:
{{reflist}}
== Литература ==
* Rudolf Schmitz: ''Geschichte der Pharmazie''. Unter Mitarb. von Franz-Josef ''Kuhlen'', Bd I: ''Von den Anfängen bis zum Ausgang des Mittelalters''. Govi-Verlag, Eschborn/Ts. 1998,. ISBN 3-7741-0706-8.
* Rudolf Schmitz: ''Geschichte der Pharmazie''. Fortgef. v. Christoph ''Friedrich'' u. Wolf-Dieter ''Müller-Jahncke'', Bd II: ''Von der Frühen Neuzeit bis zur Gegenwart''. Govi-Verlag, Eschborn/Ts. {{page|2005, ISBN |978-3-7741-1027-4|pages=}}.
* Christoph Friedrich: ''Apotheker erinnern sich''. Autobiographien aus drei Jahrhunderten. Govi-Verlag,. {{page|2007, ISBN |978-3-7741-1072-4|pages=}}.
* Hugo Maubach: ''Das Charakterbild des Apothekers in der Litteratur''. - Berlin: Springer, 1898. [http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:hbz:061:2-13065 Digitalisierte Ausgabe] der Universitäts- und Landesbibliothek Düsseldorf
 
Ред 66:
* ''Марчукова С. М.'' [http://www.bibliotekar.ru/421/63.htm Аптекарский приказ] // Медицина в зеркале истории
* [http://www.academia.edu/7620278/Internacionalna_udru%C5%BEenja_za_historiju_farmacije Internacionalna udruženja za istoriju farmacije, Istorija farmacije (seminarski rad)]
 
[[Категорија:Фармација]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Апотекар”