Капар — разлика између измена

| image = Illustration Capparis spinosa0.jpg

| image_width = 250п

| ordo = -{[[Brassicales]]}-

| familia = -{[[Capparaceae]]}-

| binomial = ''-{Capparis spinosa}-''

| species = '''''C. spinosa'''''

| zivotna_forma =

}}

'''Капар''' ({{јез-фра|câpre}}, {{јез-гр|кáппарис}}) представљају пупољци цвета биљке, која је позната још у [[Антика|античког доба]] као додатак јелима, лековита биљка и [[афродизијак]]. Пупољци цвета величине зрна грашка расту на дршцима из листовитих гранчица. Нежни бело-љубичасти цветови отварају се само једном, кратко између јутра и поднева. Грмови капара, зависно од врсте, успевају на сувом тлу или у плиткој, морској води. Успева у [[Јужна Европа|јужној Европи]], готово на целом Средоземљу.

 

Још затворени пупољци беру се ручно у рано пролеће и сирови нису јестиви. Тек након једнодневног сушења и потапања у морску воду, слану отопину, сирће или уље, спремни су за употребу. Притом настају киселина [[каприн]] и [[сенфолглукосид]], који капарима дају њихов пикантан укус. Капари треба да су затворено маслинасти до плаво-зелени и што мањи. Тада су најбољег укуса, али су због теже бербе и скупљи. Нарочито цењени су капари из Француске. Користе се као прилог, потопљени у сирће или уље. На [[Санторин]]ју су кисели и слани листови капара специјалитет. У италијанској и шпанској кухињи су неизоставан додатак. Топлим јелима додају се тек на крају. Код нас су познати као додатак сланим [[сардела]]ма и татар одреску.

 

 

 

== Спољашње везе ==