Хрватска дијаспора — разлика између измена

[[Датотека:Flag of Croatia (1990).svg|мини|десно|250п|[[Застава Републике Хрватске|Хрватска застава]] са првим бијелим квадратом на [[Грб Републике Хрватске|грбу]] често је коришћена међу Хрватима у емиграцији након [[1945]].]]

'''Хрватска дијаспора''' обухвата све грађане [[Хрвати|хрватске националности]] или поријекла који живе ван Хрватске, као своје матице. У тај скуп би се, технички, могли убројати и Хрвати који данас живе на подручју бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]], али се под тим скупом обично подразумијевају нешто даље области, попут земаља [[Европска унија|Европске уније]], [[СјевернаСеверна Америка|Сјеверне]] и [[Јужна Америка|Јужне Америке]], [[Аустралија|Аустралије]], као и земаља са других континената.

По попису из 2005. године, у САД живи 401,208<ref>[http://factfinder.census.gov/servlet/IPTable?_bm=y&-reg=ACS_2005_EST_G00_S0201:524;ACS_2005_EST_G00_S0201PR:524;ACS_2005_EST_G00_S0201T:524;ACS_2005_EST_G00_S0201TPR:524&-qr_name=ACS_2005_EST_G00_S0201&-qr_name=ACS_2005_EST_G00_S0201PR&-qr_name=ACS_2005_EST_G00_S0201T&-qr_name=ACS_2005_EST_G00_S0201TPR&-ds_name=ACS_2005_EST_G00_&-TABLE_NAMEX=&-ci_type=A&-redoLog=true&-geo_id=01000US&-format=&-_lang=en Попис становништва: Хрвати] {{en}}</ref> становника дјелимично хрватског поријекла. Поред тога, значајан број Хрвата-Американаца се декларише [[Југословени]]ма, [[Словени]]ма, [[ДалматинциДалматинац (вишезначна одредница)|Далматинцима]]ма, [[Босанци]]ма, [[Аустријанци]]ма, или чак Аустроугарима. Прве насеобине Хрвата утемељене су на југу ушћа [[Мисисипимисисипи (ријекарека)|ријеке Мисисипи]]. Значајно досељавање забиљежено је за вријеме златне грознице у [[Калифорнија|Калифорнију]]. И у [[Аризона|Аризони]] и [[Невада|Невади]] постоје већа станишта Хрвата, гдје углавном раде у рудницима [[сребро|сребра]] и [[злато|злата]]. [[Вашингтон]] и [[Пенсилванија]] су значајне хрватске [[Колонија|колоније]]. На подручју Сјеверне Америке функционише и једна од већих хрватских организација дијаспоре, [[Хрватска братска заједница]].

У [[Јужна Америка|Јужну Америку]] Хрвати су почели пристизати [[1870е|1870их]] година. Најзначајније хрватске колоније до [[Први свјетскисветски рат|Првог свјетског рата]] утемељене су у [[Чиле]]у и [[Аргентина|Аргентини]]. У [[Бразил]]у их је највише у [[Сао ПаолоПауло|Сао Паолу]]. Хрвата има још и у [[Боливија|Боливији]], [[Перу]]у и [[Уругвај]]у.

[[Чиле]] представља једну од највећих хрватских насеобина ван матице. Након САД, у Чилеу живи други највећи број Хрвата ван [[БалканБалканско полуострво|Балкана]]а. По неким изворима, ту их живи око 400.000.<ref name="hrmigra">[http://hrvatskimigracije.es.tl/Diaspora-Croata.htm -{hrvatskimigracije.es.tl}-: „Хрватска дијаспора“] {{es}}</ref><ref>[http://www.hrvatski.cl/html/croatas.htm -{www.hrvatski.cl}-: „Хрватски имигранти“] {{es}}</ref>. Хрвати у Чилеу представљају један од водећих примјера успјешно интегрисаних странаца који су дошли са подручја гдје шпански језик није главни говорни језик. Многи забављачи, радници, умјетници и истакнути политичари са високим позицијама у земљи су Чилеанци хрватског поријекла.

Хрватска католичка мисија у [[Минхен]]у основана је [[1948]]. године. Са око 43.000 регистрованих вјерника једна је од најстаријих и највећих мисија у [[ЊемачкаНемачка|Њемачкој]] за католике Хрвате. Значајно досељавање у Њемачку забиљежено је крајем 1960их и почетком 1970их година, када је неколико стотина хиљада Хрвата, у потрази за бољим [[животни стандард|животним условима]], или, у мањем броју, због неслагања са [[Реал-реални социјализам|реал-социјалистичким]] режимом, као [[дисидент]]и, напустило простор СФРЈ.