Feliks Klajn — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 24:
Klajnovi roditelji bili su [[Пруско краљевство|Prusi]], njegov otac bio je [[Prusija|pruski]] državni činovnik na službi u [[Rajnlend]]u. On je pohađao gimnaziju u [[Diseldorf]]u, zatim studirao matematiku i fiziku na [[Univerzitet Bon|Univerzitetu Bon]], [[1865]] — [[1866]], nameravajući da postane [[fizičar]]. U to vreme [[Julijus Plaker]] držao je na Univerzitetu Bon katedru za matematiku i eksperimentalnu fiziku, ali u vreme kada Klajn postaje njegov asistent, 1866, Plakerov prevashodni interes bila je geometrija. Klajn je, pod Plakerovim mentorstvom, odbranio svoj doktorat na univerzitetu Bon, [[1868]]. godine.
Julijus Plaker umro je [[1862]], ostavljajući svoju knjigu o osnovama linearne geometrije nedovršenom. Klajn je, očigledno, bio najpogodnija osoba koja bi mogla da dovrši Plakerovu ''Neue Geometrie des Raumes'', radi čega je upoznat sa Klebšom (Clebsch), koji je prešao na Getingen 1868. Klajn posećuje Klebša sledeće godine, istovremeno sa posetama [[
[[Erlangenski univerzitet]] postavlja Klajna za profesora [[1872]], kada je on imao samo 23 godine. U ovome on je bio snažno podržan od Klebša, koji je u njemu već video vodećeg matematičara njihovog vremena. Zbog malog broja studenata u [[Ерланген|Erlangenu]], svega nekoliko, Klajn je imao problema da zasnuje svoju školu matematike na tom univerzitetu, tako da se veoma obradovao ponudi da preuzme katedru na univerzitetu u [[Minhen]]u (Munich's Technische Hochschule) 1875. Tu su on i Bril držali nastavu iz naprednih kurseva mnogim izvrsnim studentima kao što su Adolf Hurvic, van Dajk, Ron, Karl Runge, [[Maks Plank]], [[Luiđi Bijanki]] i [[Gregorio Riči]].
Godine 1875. Klajn se oženio sa Anom Hegel (Anne Hegel), unukom čuvenog filozofa [[Hegel|Georga Fridriha Hegela]].
Ред 61:
"Program", prema tome, predlaže jedinstveni pristup geometriji koji postaje i ostaje široko prihvaćen do današnjih dana, a osim toga, "programske" definicije obuhvataju zajedno i Euklidsku i Neeuklidsku geometriju.
Takođe, važno je napomenuti da se u okviru Klajnove škole "Program" proširuje i na zakone fizike. Najpre [[Georg Hamel|Hamel]] (Georg Hamel) uspostavlja vezu između zakona održanja fizičkih veličina i osnovnih simetrija prostora i vremena. Međutim ovaj rad ostaće dugo potpuno nepoznat fizičarima. Ali, jedna od najkreativnijih matematičarki svih vremena, [[Еми Нетер|Emi Neter]] (Emmy Noether), 14 godina kasnije dokazaće da svakoj neprekidnoj [[Transformacije koordinata|transformaciji koordinata]], za koju je varijacija dejstva jednaka nuli, odgovara određeni invarijant, odnosno određeni [[Zakoni održanja (fizika)|zakon održanja]] dinamičkih, fizičkih, veličina.
Nakon što [[Anri Poenkare|Poenkare]] [[1905]]. uvodi grupu [[Lorencove transformacije|Lorencovih transformacija]], veza između invarijanata i [[Simetrije prostora i vremena|simetrija prostora i vremena]] postaje od izuzetnog značaja i za [[Albert Ajnštajn|Ajnštajnovu]] [[Teorija relativnosti|teoriju relativnosti]], do čije pojave dolazi iste godine.Inače, za Ajnštajna je invarijantnost osnovni i neophodni uslov valjanosti neke fizičke teorije. Takođe, veza između zakona održanja fizičkih veličina i simetrija prostora i vremena dobiće na značaju tokom nastanka i razvoja [[Kvantna mehanika|atomske-kvantne fizike]], kada dolazi do pojave novih zakona održanja, koji ranije nisu bili predviđeni [[Klasična mehanika|Klasičnom mehanikom]].
| |||