Википедија

Други горњи преткутњак — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 4:
}}
 
'''Други горњи преткутњак''' ([[латински|лат.]] dens praemolaris secundus superior) заузима пето место у горњем денталном луку и налази се између [[први горњи преткутњак|првог преткутњака]] и [[први горњи кутњак|првог кутњака]]. Овај [[зуб]] образује оклузалну јединицу са [[други доњи преткутњак|доњим другим преткутњаком]] и [[први доњи кутњак|првим моларом]]. Обликом и функцијом је сличан [[први горњи преткутњак|првом горњем премолару]], али за разлику од њега има незнатно мању и заобљенију круну, правилан [[посебне карактеристике зуба|знак угла и лука]], само један корен и обично нема мезијални конкавитет и маргиналне фисуре. На основу ових атрибута типа горњих [[преткутњаци|премолара]], могуће је разликовати ова два [[зуб]]а. У мастикацији други преткутњак учествује у кидању и млевењу [[храна|хране]], а значајан је и са становишта естетике и фонетике.
'''Други горњи премолар''' (''Dens praemolaris secundus superior)'' представља зуб [[Максила|горње вилице]] који је положен на петом мјесту од [[Медијална линија|медијалне линије]]. Испред њега, тј. на његовој [[мезијално]]ј страни налази се [[први горњи премолар]], док је [[дистално]]м страном у контакту са [[Први горњи молар|првим горњим моларом]].
 
У [[горња вилица|горњој вилици]] постоје два друга [[преткутњаци|премолара]], која се обележавају на следећи начин:
* ''стални горњи десни други преткутњак – 15'';
* ''стални горњи леви други преткутњак – 25''.
 
==Круна==
{| border="1" cellpadding="2" cellspacing="0"
|- bgcolor="#efefef"
! [[Зуб]] !! Дужина круне !! [[Вестибуло]]-[[орална]]<br> димензија круне !! [[Мезио]]-[[дистална]]<br> димензија круне !! Укупна дужина<br> зуба
|-
|'''Други горњи<br> премолар''' || 8,5 mm || 9,0 mm || 7,0 mm || 23,5 mm
|}
 
Круна овог [[зуб]]а има облик ваљка и ужа је у мезио-дисталном правцу, него у вестибуло-оралном. Као и [[први горњи преткутњак|први преткутњак]] има гризну површину са квржично-гребенским и фисурним комплексом. Круна се описује из пет аспеката: букалног, палатиналног, два проксимална и оклузалног.
 
===Букални аспект===
==Круна==
 
Букална површина је петоугаоног облика и у целини је конвексна. Максимум конвекситета се налази у средњој и цервикалној трећини, а у мезио-дисталном правцу је варијабилан. Наиме, на букалној површини налази се добро изражен букални квржични гребен, који полази од врха квржице и губи се у испупчењу цервикалне трећине. То је заправо добро изражен средњи лобус ове стране. Врх квржице је обично нагнут мезијално (правилан [[посебне карактеристике зуба|знак угла и лука]]), али може показивати и одступања. Стога је и максимум конвекситета и правац пружања гребена варијабилан. Гребен дели букалну површину на две неједнаке развојне депресије: мезијалну и дисталну. Слично лабијалној површини предњих [[зуб]]а, и овде су присутне преклопне линије у цервикалној трећини и оне прате облик глеђно-цементног споја. Цервикална линија је конвексна у апикалном смеру, али је њен конвекситет мањи у односу на предње [[зуб]]е.
'''Круна''' другог горњег премолара, попут круне сусједног, првог премолара, за разлику од круне предњих зуба која има само четири стране, посједује још једну страну, а то је [[Оклузија|оклузална]] или жваћна страна. Посматрано из жабље перспективе (ради се о горњем зубу) круна има облик ваљка, стим да је у [[мезио]]-[[дистално]]м смијеру сужена.
 
Букална површина оклузално прелази у гризну површину, тачније букалну квржицу и формира букооклузални гребен. Гребен је врхом квржице подељен на мезијални и дистални део и дистоооклузални квржични гребен је обично дужи и равнији.
'''Пет површина''' које посједује круна су детаљно описане испод:
 
Мезијална ивица букалне површине се спаја са мезијалним квржичним гребеном и образује мезиооклузални угао. Мезијални профил је конвексан у оклузалној и средњој, а конкаван у цервикалној трећини круне. Дистални профил је сличан мезијалном, али се висина контуре налази на споју средње и оклузалне трећине.
====Букална површина круне====
 
Оклузални профил површине је сличан као код [[горњи очњак|очњака]] и на њему доминира врх букалне квржице. Из овог аспекта не види се палатинална квржица, јер је палатинална површина у целости мања од букалне.
Ова површина је слична површини [[Први горњи премолар|првог горњег премолара]], са разликом друкчијег [[Посебне карактеристике зуба|знака угла и лука]].
 
===Палатинални аспект===
Површина има облик петоугаоника и конвексна је у цјелини, са максимумом конвекситета у [[цервикал]]ној и средњој трећини (посматрано вертикално). Посматрано у смијеру [[мезијо]]-[[дистал]]но максимум конвекситета је на мезијалном дијелу ове површине (правилан знак лука).
 
Палатинална површина подсећа на букалну, али је заобљенија, ужа и краћа од ње. Такође је конвексна и максимум конвекситета се налази на споју оклузалне и средње трећине. Бикуспална (трансверзална) симетрала повезује врхове букалне и оралне квржице и дели ову површину на две симетричне половине. За разлику од букалне површине, овде нису присутне развојне депресије и преклопне линије. На прелазу палатиналне у лингвалну површину налази се орална квржица, која је незнатно нижа од букалне и локализована је на средини круне или нешто мезијалније.
====Палатинална површина====
 
Прелаз палатиналне у проксималне површине је заобљен, а проксимални профили су конвексни. Оклузални профил је сличан као код букалне површине.
Ова површина је у потпуности слична оној код [[Први горњи премолар|првог горњег премолара]].
 
Орална површина је ужа, краћа и заобљенија од букалне површине овог зуба, али је такође конвексна а максимум конвекситета је у [[оклузал]]ној и средњој трећини.
===Проксимални аспект===
 
Проксималне површине су облика правоугаоника, са већим буко-палатиналним промером. Мезијална површина је нешто шира, дужа и равнија од дисталне. Међутим, у зависности од карактера [[посебне карактеристике зуба|знака лука]], ови односи се мењају. Као и код предњих [[зуб]]а, ове површине конвергују орално и ка врату [[зуб]]а.
 
Букални профил проксималних површина је конвексан, са висином контуре у цервикалној трећини, а орални је такође у целости испупчен и максимум конвекситета се налази у средњој трећини круне. На оклузалном профилу јасно се уочавају букална и палатинална квржица, које су скоро подједнаке висине. Од врхова квржица ка централној фисури полазе триангуларни гребенови и спајају се под углом од 45º. Проксималне границе унутрашњег оклузалног поља граде мезијални и дистални маргинални гребен. Од врха квржица у мезио-дисталном правцу полазе мезијални и дистални квржични гребен и они се спајају са ивичним, градећи при томе одговарајуће углове.
 
Цервикална линија је ирегуларно конвексна у оклузалном смеру.
 
===Оклузални аспект===
 
Гризна површина има сличан распоред квржица и фисура као код [[први горњи преткутњак|првог преткутњака]].
 
====Спољашње оклузално поље====
 
Kонтура спољашњег оклузалног поља је овална, мезијални и дистални углови су јаче заобљени, а проксимални профили су скоро паралелни. Такође, букални квржични гребени и лобуси су слабије изражени.
 
====Унутрашње оклузално поље====
 
Унутрашње оклузално поље има облик трапезоида. Његову границу чини тзв. деобна линија у чији састав улазе мезијални и дистални квржични гребенови и слободне ивице маргиналних гребенова. Најкарактеристичније обележје гризне површине су квржично-гребенски и фисурни комплекс.
 
Од врха ''букалне квржице'' полазе четири гребена: букални (који се пружа у спољашње оклузално поље, према букалној површини), палатинални или орални (који се пружа ка централној бразди, а назива се и триангуларни) и мезијални и дистални квржични гребен (који се пружају ка одговарајућим маргиналним гребеновима). Букална квржица има и четири косе површине: мезиобукална, дистобукална, мезиолингвална и дистолингвална. Последње две су тзв. функционалне косине.
 
На ''палатиналној квржици'' такође се налазе слични детаљи као на букалној, а називи су им у складу са њиховим правцем пружања. Ове квржице су скоро подједнаке висине.
 
''Проксимални гребенови'' чине бочне границе унутрашњег оклузалног поља.
 
Главни део фисурног комплекса чини ''централна развојна бразд''а ([[латински|лат.]] fissura centralis) која се пружа мезио-дистално и раздваја триангуларне гребене квржица и проксимално се улива у ''триангуларне јаме''. У дубини сваке јаме налази се ''јамица'' ([[латински|лат.]] fossula mesialis et distalis) из које извиру ''букална'' и ''лингвална бразда'' и пружају се ка теменима одговарајућих углова. За разлику од [[први горњи преткутњак|првог премолара]], централна фисура овог [[зуб]]а је краћа и има неправилнији облик и правац пружања, а такође је често одсутна мезиомаргинална бразда.
 
==Врат==
 
Врат [[зуб]]а се налази у пределу глеђно-цементног споја и има исту контуру као и код предњих [[зуб]]а. У овом пределу налази се цервикална линија, која је конвексна на све четири површине круне.
 
==Корен==
 
Корен горњег другог преткутњака је једнокрак и купастог је облика. У целости је нагнут дистално (правилан [[посебне карактеристике зуба|знак корена]]), а понекад и орално. На пресеку је овалног облика са већим буко-оралним промером. Дуж мезијалне и дисталне стране корена пружају се јасно изражене уздужне бразде.
 
==Димензије==
 
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center"
|! style="background:#ffdead;" colspan=5 align="center" | '''Други горњи преткутњак'''
|-
|- bgcolor="#efefef"
! Мезио-дистална ширина !! Вестибуло-орална ширина !! Висина круне !! Дужина корена !! Укупна дужина зуба
|-
|align="center" | 7,0 mm || align="center" | 9,0 mm || align="center" | 8,5 mm || align="center" | 14,0 mm || align="center" | 22,5 mm
|}
 
 
==Развој зуба==
 
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center"
|- bgcolor="#efefef"
! Почетак калцификације !! Комплетно формирана круна !! Ницање (ерупција) !! Завршен раст корена
|-
|align="center" | 2 - 2<sup>1/4</sup> годинe || align="center" | 6 - 7 година || align="center" | 11 - 12 година || align="center" | 12 - 14 година
|}
 
====Апроксималне површине====
 
==Варијације==
Обје [[апроксимал]]не површине (мезијална и дистална) имају облик правоуганика, чија је дужа страна положена хоризонтално.
 
Горњи други премолар показује широк опсег варијација, које се односе на:
Пошто зуб у већини случајева има правилан [[Посебне карактеристике зуба|знак угла и лука]], мезијална страна је нешто дужа, шира и мање конвексна, од дисталне, која је краћа, ужа и конвекснија. Али зависно од знака угла и лука, ови односи су промјењљиви.
 
* облик квржица,
==Врат зуба==
* појаву допунског гребена,
* изглед маргиналног гребена,
* појаву ирегуларног фисурног комплекса,
* изглед круне са букалног аспекта,
* облик, величину и број коренова и др.
 
==Референце==
'''Врат''' другог горњег премолара показује сличну линију као и врат предњих зуба, с'тим да су код њега ипак линије нешто блаже изражене у односу на предње зубе. Дистално и мезијално линија врата показује конвекситет према доњој ивици круне (напомена:горњи зуб), док букално и палатинално линија показује конкавитет према доњем рубу круне.
 
* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', II издање ("Службени гласник" Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
==Коријен зуба==
* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', VII издање ("Завод за уџбенике и наставна средства" Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
* Даринка Станишић-Синобад : ''Основи гнатологије'', I издање ("БМГ" Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;
 
'''Коријен''' првог горњег премолара јеједнокрак. Крак је нагнут дистално, а понекад и орално. На мезијалној и дисталној страни коријена уочавају се уздужне (вертикалне) бразде.
 
[[Категорија:Зуби]]
[[Категорија:Стоматологија]]
[[Категорија:Зубна техника]]
 
[[en:Maxillary second premolar]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Други_горњи_преткутњак”