Епархија ваљевска — разлика између измена

Још у вријеме [[Историја Србије у средњем веку|средњовјековне српске државе]], крајем [[13. вијеквек|13. вијека]]а, на подручју сјеверозападне [[Србија|Србије]] је установљена [[Мачванска епархија]] у чијем саставу су се вјероватно нашла и подручја краља [[Стефан Драгутин|Драгутина]] у источној [[Босна|Босни]]. Ова епископска катедра пресељена је средином [[15. вијеквек|15. вијека]]а у [[Ваљево]].

Ваљевска епископија јавља се под тим именом први пут почетком [[18. вијеквек|18. вијека]]а на подручју [[Ваљево|Ваљева]], [[Колубара|Колубаре]], [[Тамнава|Тамнаве]], [[Мачва|Мачве]], [[Подриње (регија)|Подриња]] и [[Рудник (планина)|Рудника]]. По мишљењу [[Радослав Грујић|Радослава Грујића]] њени [[епископ]]и су, изузимајући доба [[Аустријско царство|аустријске]] окупације [[Србија|Србије]], били и [[епископ]]и старе [[Моравичка епархија|Моравичке]] и дијела [[Епархија зворничко-тузланска|Зворничке епархије]] кроз цијели [[18. век|18.]] и прве три деценије [[19. вијеквек|19. вијека]]а. Током [[18. вијеквек|18. вијека]]а и повременим уласком ваљевског краја у [[Аустријско царство]] стичу се повољнији услови за оживљавање вјерског живота [[православље|православних]] [[Срби|Срба]] и обнову и јачање црквеног дјеловања. Упркос отпору [[Аустријско царство|аустријских]] власти, [[Карловачка митрополија|Карловачка]] и [[Београдска митрополија]] спојене су у једну, [[1726]]. године. Након смрти митрополита карловачког [[Викентије Поповић-Хаџилавић|Вићентија Поповића]], митрополит београдски [[Мојсије Петровић]] изабран је на његово мјесто, задржавајући као администратор и области којима је до тада управљао. На тај начин и Ваљевска епископија постаће дио [[Митрополија београдскоБеоградско-карловачка митрополија|Београдско-карловачке митрополије]]. Већ октобра [[1737]]. [[Турци]] су поново освојили [[Ваљево]] и највећи дио сјеверозападне [[Србија|Србије]]. [[Београдски мир|Београдским миром]], склопљеним [[1739]], повратили су цјелокупно подручје јужно од [[Сава (река)|Саве]] и [[Дунав]]а, чиме је престала да постоји [[Краљевина Србија (1718—1739)|аустријска Краљевина Србија]]. На том простору успостављен је [[Смедеревски санџак|Београдски пашалук]]. Црквено устројство поново је морало да се прилагођава новим државним границама. Ваљевска епархија, као дио [[Митрополија београдскоБеоградско-карловачка митрополија|Београдско-карловачке митрополије]], такође је престала да постоји, док је [[епископ]] прешао у [[Срем]]. Ваљевска епархија биће сједињена са [[Епархија жичка|Ужичком]] у [[Митрополија ужичко-ваљевска|Ужичко-ваљевску митрополију]] којом ће, након укидања [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] [[1766]]. управљати митрополити [[Грци]]. Тако ће остати све до стварања [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] [[1830]]. године која ће, већ сљедеће године ставити под управу и цркву.<ref>[http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=eparhija/001#1 Оснивање Ваљевске епископије], 25. јул 2014.</ref>