Поморавље (област) — разлика између измена

'''Велико Поморавље'''- обухвата широку долину [[Велика Морава|Велике Мораве]] од састава [[Јужна Морава|Јужне Мортаве]] и [[Западна Морава|Западне Мораве]] близу [[Сталаћ]]а, до ушћа у [[Дунав]].Велико Поморавље обухвата долину а не слив реке. Висина земљишта је до 160 м над.в. На западу је ограничено Темнићем, планинама [[Јухор]]ом и крагујевачким Црним Врхом, као ишумадијским побрдјем изнад [[Лапово|Лапова]], [[Велика Плана|Велике Плане]] и [[Азања|Азање]]. Источну границу представљају родопске планине [[Рожањ]] и [[Буковик (планина у Србији)|Буковик]],затим карпатске планине [[Кучај]] и [[Српски сроднички односи|Баба]], родопски Ресавски хумови и ниско земљиште ка [[Стиг (Србија)|СтигСтигу]]у.

Долина Велике Мораве је не само полигенетска (тектонско, флувијално, абразиона), већ и полиморфна (клисуре и котлине) и полифазна(пет пространих тераса са флувијалним прегибом високим 70 м,који одваја ниску од најниже моравске терасе). Поморавље је предиспонирано Моравском дислокацијом и то је тектонски ров који је у даљој еволуцији био залив Панонског мора. Тим тектонским ровом је обележен суток Родопида, Карпатида и Панонида. Док је Банатско тле дуж јужнопанонске дислокације најдубље тонуло,у Великом Поморављује процес ишао спорије али ипак брже него у Шумадији.Истовремено су Карпатиди издизани свођени и раседани. Спуштено тле је потопило Панонско море па је створен великоморавски залив. Залив је постао у миоцену а заливска фаза се завршила крајем понта. Тада се појавио ток Велике Мораве на висини од 500м,и почела есхумација палеорељефа саизградњум речне долине. Да овај тектонски ров не мирује и данас говори сеизмичка активност регије(Ресавски сеизмички рејон и рејон Јухора).На високој језерској равни која је означила висину (500м), време и смену абразионог флувијалним процесом се развило ток Велике Мораве. Као последица усецања јавља се и већи број епигенија -10: Сталаћка клисура и Багрданска клисура(домна), Црнице у габру Главице ( узводно од Параћина), Јовановачке реке у Грацу, Грзе (ртна епигенија),Црнице у Забрешкој клисури(ивична епигенија), Каленићке реке, [[Ресава (река)|Ресаве]] измедју Пасторка и Маћехе.Велика Морава је прибијена уз западни обод котлине а као последица тога је појава асиметрије,јер се јавило јаче издизање Карпатида, спуштање моравске дислокације и спорије спуштање Шумадије. Велика Морава/245км/постаје од Јужне Мораве 343 км и Западне Мораве 295 км код Сталаћа. Благо је нагнута ка северу као и њено меандерско корито. Река је формирана у понту а од тада је однела моћну серију седимената и усекла пет тераса, пре него што је издубила данашње корито у висини од 150 м).Пад ове реке је мали за искоришћавање у хидроенергетске сврхе.Поплаве су последица јаке ерозије у сливовима Западне анарочито Јужне Мораве. [[Језава]] је мања приотока Дунава код Смедерева,дужине 38 км, и у целој дужини је развијена у квартарним наслагама Велике Мораве чији је рукавац била до 1897. када је од ње одвојена насипом.У климатском погледу регија показује прелазне обликеизмедју степско континенталне климе низије и умереноконтиненталне климе јузног обода. Годишње падне у просеку око 610 мм падавина.<br />

Велика природна богатства учинили су да овај крај буде изузетно насељен са густином насељености од 120 ст/км².Из раног бронзаног доба познато је десетак насеља,груписаних око Јухора.Велика Морава је била гранична зона у којој су се сретали утицаји Грка са југа,[[Трачани|Трачана]] са истока и [[Илири|Илира]] са запада [[БалканБалканско полуострво|Балкана]]а.У VI веку п.н.е. на овим територијама живе полу илирско племе [[Дарданци]],које у I веку н.е.поробљавају римљани и граде на овим територијама једну одсвојих провинција Мезију.Падом Смедерева почело је исељавањесрба јер су турци одвели велики број становништва у ропство. Становништво се исељавало у Угарску а ратовањем са Аустријом против Турске,миграције су вршене ка Славонији и Војводину.Велико Поморавље има 288 насеља.Највећа градска насеља уВеликом Поморављу су:[[Смедерево]] које је и шумадијски иподунавски град,[[Деспотовац]] ,[[Јагодина]],Ћуприја и Параћин. Сановништво је хомогено и апсолутну већину чине срби.На југу регије живи становништво које је досељено са [[Косово и Метохија|Косова и Метохје]],док је у северном делу Тимочко - браничевско становнишвто.Динарског становништва је мало као и торлачког.После Другог св.рата велики број људи је дошао из пиротског и врањског краја.Регија је богата старим античким насељима као што су Виминацијум([[Костолац]]),Идимум(Медведја),Хореум Марги([[Ћуприја (град)|Ћуприја]]),Сарматес(Параћин),

Арсена([[Ражањ за печење|Ражањ]] ).

* [[Јужно Поморавље|Косовско поморавље]]