Милош Петровић (композитор) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→ спољашње везе |
|||
Ред 21:
Дипломирао је [[клавир]] на Факултету музичке уметности у Београду [[1974]]. Специјализовао је [[чембало]] на музичким академијама у [[Праг]]у, [[Гранада|Гранади]] и Вилекрозу и магистрирао [[1988]]. године.
== Музичка каријера ==
Године [[1977]], са басистом Радетом Булатовићем - Чејом, основао је групу ''Interaction'', која је радила до [[1980]]. године. Три године касније, њих двојица, са Ненадом Јелићем оснивају групу ''Jazzy'', којој се ускоро прикључују и [[Јован Маљоковић]] и Мирослав Карловић. Први албум ова група снимила је [[1983]]. за [[ПГП-РТБ]] и били су усмерени на акустичарски џез. Убрзо се окрећу електронском, [[Џез фузија|фузијском џезу]], али са елементима балканског [[фолклор]]а. Интересовања Петровића ишла су и у другим правцима, па је од 1982. до 1985. био и члан рок групе
''Levantine Jazz Trio''. Следе пројекти са Марковић-Петровић ''South Quartet''-ом и дуетом ''Levantines'', а затим и са триом (а по потреби и квартетом) ''Јерусалим''. Крајем деведесетих година, Петровић је био и члан бенда [[Боки Милошевић|Бокија Милошевића]]. Са студентима Факултета музичких уметности у Београду иницира оснивање састава ''Balkan Music Club'', а [[1996]]. године учествовао је у пројекту „Октоих“.
Као чембалиста наступао је као солиста камерних оркестара ''Душан Сковран'' и ''Про музика'', Војвођанске филхармоније и Симфонијског оркестра Радио телевизије Београд.
Компоновао је две камерне опере - „Дерлад“ (1971) и „Михаило из Пећи“ (2001).
<ref name="веза1">[http://www.worldmusic.org.rs/magazin_etnoumlje_br_9-10.pdf Интервју са Милошем Петровићем у Магазину Етноумље]<small>Приступљено 20.01.2015.</small></ref>
== Књижевни рад ==
Користећи различите стилове изражавања (музику и писану реч), Милош Петровић је покушао да успостави корелацију између њих, у једној идеји. Оно што повезује његов музички и књижевни рад, свакако је звучни и историјски простор једног поднебља. Објавио је [[роман]]е „Житије Мардарија монаха“ (1993) и „Михаило из Пећи“ (2002) и збирку прича „Левант над Левантом“ (1996).<ref name="веза1" />
| |||