Emocija — разлика између измена

{{5BG052014}}

'''Emocija''' je uzbuđenost izazvana situacijom ili [[stresorom]] koji je osobi važan. Sastoji se iz tri komponente: '''fiziološke''', '''izražajne''' i '''subjektivne'''. Fiziološka komponenta priprema [[organizam]] za adekvatno reagovanje, izražavanjem se obavlja [[neverbalna komunikacija]], a preko [[doživljaj]]a spoznajemo u kakvom smo stanju. Emocije imaju adaptivnu i komunikativnu funkciju. Dele se na '''''osnovne''''', '''''složene''''', '''''prijatne''''', '''''neprijatne'''''. Osnovne emocije su urođene [[reakcije]] na [[draži]], i izražavaju se kod svih ljudi na sličan način. To su ''[[sreća]]'', ''[[tuga]]'', ''[[ljutnja]]'', ''[[strah]]'', ''[[gađenje]]'' i ''[[iznanađenje]]''. [[Afekt]], [[raspoloženje]] i [[sentiment]] su emocionalna stanja različitog intenziteta i trajanja, a [[afektivni ton]] je doživljaj prijatnosti i neprijatnosti i sastavni je deo svakog [[osećanje|osećanja]].

Postoji više [[teorija]] o tome kako nastaju emocije: ''Džejms''-''Langeova'', ''Kenon''-''Bardova'' i ''Teorija'' ''kognitivne'' ''procene''. Prema Džejms-Langeovoj teoriji,emocija je doživljaj fizioloških promena u [[organizam|organizmu]] koje se refleksno dešavaju u određenoj situaciji i pokreću određeno [[ponašanje]]. Prema kognitivnim teorijama, emocija je rezultat procene smisla i značaja situacije. Nijedna dosadašnja [[teorija]] emocija nije primenljiva na sve ljude i sve situacije.

 

==Komponente emocija==

Emocija se sastoji od tri komponente:

# '''izražajne''' '''(''' '''ponašajne''' ''')''' '''komponente'''

# '''subjektivne''' '''(''' '''doživljajne''' ''')''' '''komponente'''.

===Fiziološka komponenta===

Kada doživljavamo emociju, u organizmu se dešavaju fiziološke promene kao što su ubrzan rad srca,ubrzano [[disanje]],pojačano lučenje [[hormon| hormona]], napetost mišića itd. Funkcija fizioloških promena je da povećaju nivo [[energija|energije]] i tako pripreme [[organizam]] za napor i hitnu reakciju. Što su fiziološke promene jače, to je snažniji i doživljaj emocije.

===Izražajna komponenta===

Emocije se izražavaju kroz smeh, plač, [[facijalna ekspresija|facijalnom ekspresijom]], [[gestikulacija|gestikulacijom]], tonom i bojom [[glas]]a itd. Funkcija emocionalnih izraza je [[komunikacija]], tj.prenošenje [[poruka]]. Izražavajući emocije, ljudi prenose poruku kako se osećaju, šta nameravaju da urade i šta očekuju od ostalih. S druge strane, ljudi prepoznaju tuđe emocionalne izraze i tako se pripremaju i odlučuju kako će se ponašati.

===Subjektivna komponenta===

Lični doživljaji sreće, tuge, straha, ljubomore, ljutnje su subjektivna komponenta emocije. Oni nas usmeravaju da razmišljamo o njihovim uzrocima i tako učimo kako da izbegnemo neprijatna iskustva i da kontrolišemo okolnosti sa kojima se susrećemo. Postoji mnogo emocija, a jedan psiholog je registrovao preko 500 izraza kojima se opisuju.

==Vrste emocija==

Emocije se dele na '''osnovne''' (primarne) i '''složene''' (sekundarne). Postoji 6 osnovnih emocija i to su: ''[[radost]]'', ''[[ljutnja]]'', ''[[tuga]]'', ''[[strah]]'', ''[[gađenje]]'' i ''[[iznenađenje]]''. Navedene emocije su osnovne zato što ih ispoljavaju svi ljudi i poneke [[životinje]]; u svim [[kultura]]ma se izražavaju na sličan način; javljaju se brzo i kratko traju. Složene emocije su [[ljubav]], [[mržnja]], [[zavist]], [[ljubomora]], [[nada]], [[dostojanstvo]], [[humor]], [[krivica]] itd.

==Podela emocija prema intenzitetu i trajanju==

'''[[Afekt]]''' je intenzivna i kratkotrajna emocija koja se iznenada javlja. Primeri su paničan [[strah]], nesavladiv [[bes]], euforična [[sreća]], [[očaj]] itd. Afekt ponekad izaziva blokadu [[mišljenje|mišljenja]] i tada osoba može izgubiti kontrolu nad ponašanjem i postati nasilna.

===Džejms-Langeova teorija===

Džejm-Langeova teorija govori da su emocije instiktivne, odnosno da se u određenoj situaciji automatski pokreću fiziološke promene u organizmu i promene u [[ponašanje|ponašanju]]. Prema ovoj teoriji, prvo nastaju fiziološke reakcije i ponašanje, a potom emocionalni doživljaj;ljudi u hitnim situacijama prvo reaguju,a zatim dožive emociju. Iz ove teorije sledi da se emocije ne mogu svesno regulisati zato što su refleksne.

===Kenon-Bardova teorija===

Volter Kenon i Filip Bard nisu se slagali sa Džejm-Langeovom teorijom da je emocija instiktivna reakcija. Oni su smatrali da su fiziološke promene slične kod većine emocija i da su sve tri komponente istovremeno pokrenute opažanjem,odnosno procesima u [[mozak|mozgu]], a ne u [[nervni sistem|nervnom sistemu]].

===Teorija kognitivne procene===

Prema ovoj teoriji, emocije zavise od toga kako osoba procenjuje situaciju odnosno koji joj smisao pridaje. Od smisla koji osoba pridaje određenoj situaciji zavisi kako će reagovati. Ljudi različito reaguju na iste situacije zato što ih različito tumače. Prema kognitivnoj teoriji, ljudi mogu da menjaju način emocionalnog doživljavanja i reagovanja svojim razumom ili načinom razmišljanja. Čak i u ekstremno hitnim situacijama prvo se procenjuje a zatim reaguje,zato što se misli i procene mogu toliko brzo odvijati da ih nismo ni svesni. Brzina procene zavisi od složenosti situacije, načina mišljenja, znanja, iskustva i uverenja. Procene mogu biti pogrešne i tada izazivaju neadekvatne emocionalne reakcije.

 

== Literatura ==

* Psihologija, Biljana Milojević Apostolović, Logos, 2012