Стрнадица жутовољка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 12:
<div style="text-align:left;"><big>{{Legend2|#FFFF00| Миграције током летњег периода (парење)|border=1px solid #aaa}}<br /> {{Legend2|#00FF00| Резидентна станишта |border=1px solid #aaa}} <br />{{Legend2|#79A7FF| Миграције током зимског периода|border=1px solid #aaa}}</big></div>Миграције током године
| regnum = -{[[Животиње|Animalia]]}-
| phylum = [[
| classis = [[bird|Aves]]
| ordo = [[Passeriformes]]
Ред 19:
| species = '''''E. citrinella'''''
| binomial = ''Emberiza citrinella''
| binomial_authority = ([[
}}
'''Стрнадица жутовољка''' ({{јез-лат|Emberiza citrinella}}) је [[passeriformes|птица певачица]] која насељава већи део [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]], а од [[1862]]. је уобичајена врста на [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]]. Већина популације жутовољки која насељава јужна и западна станишта остаје током године резидентна, док источне подврсте мигрирају ка јужним областима. Уколико су зиме благе, пролећне миграције крећу крајем фебруара, у супротном дешавају се од марта до средине априла или маја. У Европи и Русији, јесење миграције трају од августа до децембра.<ref name="snow">{{cite book | editor1-last= Snow | editor1-first= David | editor2-last= Perrins | editor2-first= Christopher M | title = The Birds of the Western Palearctic concise edition (2 volumes) | publisher = Oxford University Press |year = 1998| location =Oxford | id=ISBN 978-0-19-854099-1}}</ref><ref name="hbwonlinefam">{{cite web| author = Hoyo, Josep del; Elliott, Andrew; Sargatal, Jordi; Christie, David A (eds.)| title=Emberizidae | work= Handbook of the Birds of the World Alive | url=http://www.hbw.com/family/buntings-and-new-world-sparrows-emberizidae | publisher= Lynx Edicions | accessdate = 13. 4. 2014.}} {{Потребна претплата}}</ref> У оквиру рода, најближа јој је белоглава стрнадица (''Emberiza leucocephalos'') са којом се често укршта.
За [[Станиште|станишта]], жутовољка бира углавном полуотворене просторе, рубове [[шума]] и [[Пашњак|пашњаке]] са [[Жбун|жбуновима]]. Уобичајено је да врсте стациониране на отвореном простору зими формирају мала [[Јато|јата]]. Исхрана се састоји од храњења младунаца инсектима и једењу семена, а појачава се током сезоне парења. Гнезде се на земљи, женке полажу 3-5 јаја која имају карактеристичне шаре.
Ред 33:
== Парење ==
Парење почиње углавном током априла и маја, када женке праве купаста гнезда на скривеном месту или близу земље. Женке лежу 3-5 јаја која имају карактеристичну шару у виду мреже црних линија. До излегања прође 12-14 дана и још 11-13 дана док се младунчад не оперја. Оба родитеља хране птиће у гнезду, а изнесу 2-3 легла током године. Гнезда угрожавају углавном [[Пацов|пацови]] и [[вране]], док одрасле лове [[птица грабљивица|птице грабљивице]].<ref name="hbwonlinefam" />
== Исхрана ==
Жутовољка припада [[
== Подврсте ==
Постоје три регистроване подврсте <ref name="hbwonlinefam" />:
* ''E. c. citrinella'' - ([[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758): наименована подврста, распрострањена углавном широм југоисточне [[Енглеска|Енглеске]] и Европе, на истоку до северозападне границе [[Русија|Русије]] и западне [[Украјина|Украјине]],
* ''E. c. caliginosa'' - (Clancey, 1940): подврста се може наћи у [[Ирска|Ирској]], на [[Острво Мен|Острву Мен]] и у [[Велика Британија (острво)|Великој Британији]] (изузев југоисточне Енглеске),
* ''E. c. erythrogenys'' - (Brehm, 1855): подрста која се може наћу у Русији, централној Украјини и на источном [[
== Галерија ==
| |||