Википедија

Први горњи секутић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 16:
===Лабијални аспект===
 
Лабијална површина ([[латински|лат.]] facies labialis) је правоугаоног или трапезастог облика, са базом у инцизалном делу (сечивна ивица) и нешто дужим инцизоцервикалним промером. Она је конвексна (што се јасно види када се посматра са проксималног аспекта) са максималним конвекситетом у цервикалној трећини лабијалне површине. Од сечивне ивице полазе два плитка удубљења у цервикалном правцу (мезиолабијална и дистолабијална развојна депресија) која се губе у средњој трећини. Они деле лабијалну површину на три сегмента и потичу од првобитне поделе инцизалне ивице на три кумулуса. У цервикалној трећини уочавају се и тзв. преклопне линије паралелне са цервикалном линијом.
 
Мезијални профил лабијалне површине је благо конвексан или скоро потпуно раван, са контактном зоном у инцизалној трећини. Дистални профил је у целости конвексан и краћи је од мезијалног профила, а контактна зона се налази нешто цервикалније. Такође, мезиодистални угао је мањи у односу на дистоинцизални ([[посебне карактеристике зуба|правилан знак угла]]). Сечивна ивица је равна, мада може показивати кумулусе (овалне екстензије глеђи) који временом нестају услед абразије. Цервикална линија је конвексна у апикалном смеру.
Ред 22:
===Палатинални аспект===
 
Палатинална површина ([[латински|лат.]] facies palatinalis) је трапезастог или троугластог облика (ужа је дакле у односу на лабијалну), пошто проксималне површине конвергују орално. У инцизалној и средњој трећини она је конкавна и показује удубљење које се назива лингвална јама ([[латински|лат.]] fossa lingualis s. dentalis), оивичену маргиналним гребеновима, а у цервикалној трећини је присутно конвексно испупчење ([[латински|лат.]] cingulum). Ове две структуре су понекад раздвојене лингвогингивалном браздом на којој се налази и foramen caecum, а то је предилекционо место за развој [[каријес|каријеса]].
 
===Проксимални аспект===
 
Проксималне површине ([[латински|лат.]] facies proximalis) су троугластог облика, са базом у цервикалној трећини. Мезијална страна је нешто већа и равнија у односу на дисталну, и има већу контактну зону која је локализована ближе сечивној ивици у инцизалној трећини.
 
Лабијални профил је у целости конвексан, а палатинални конкаван у инцизалној и средњој а конвексан у цервикалној трећини (што му даје изглед слова [[S]]). Инцизални профил је оштар или благо заобљен и сечивна површина је нагнута палатинално. Цервикална линија је конвексна у инцизалном смеру. Највећи конвекситет проксималних површина се налази у инцизалној трећини, где су локализоване и контактне зоне овоидног облика.
Ред 36:
==Врат==
 
Врат [[зуб|зуба]]а ([[латински|лат.]] collum dentis) се наставља на круну и показује цервикалну линију са конвекситетом у апикалном (код лингвалне и палатиналне површине) и инцизалном смеру (код проксималних површина).
 
==Корен==
 
Корен [[зуб|зуба]]а ([[латински|лат.]] radix dentis) је једнокрак, купастог облика и заобљен на врху. Показује најчешће мезијални нагиб, када се посматра са лингвалног или палатиналног аспекта. Он је за око 50% дужи у односу на круну и на попречном пресеку је троугластог облика.
 
==Димензије==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Први_горњи_секутић”