Википедија

Корупција — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Враћене измене Bathmophobia (разговор) на последњу измену корисника Karamazov
Ред 1:
'''[[Корупција''' (са {{јез-лат|corruptio}}, у преводу – подмитљивост, поткупљивост, поквареност)]] подразумева незаконито коришћење друштвеног и државног положаја и моћи ради стицања сопствене користи. ДокПреведено: [[подмитљивост]], [[поткупљивост]], [[поквареност]]. Народ је везује пре свега за „готовину“, односно остваривање новчане добити („Пара врти где бургија неће"), док се „реципрочне обавезе давања“, ВИП (везе и познанства) систем поклона и уступака чешће схвата као незаобилазни део традиционалног [[морал]]а. ПроблемМенталитет лежипојединих ународа томеје штотакав једа самби менталитетвећина појединихрекла народа'алал такав,му вера' а да већинаим на крај памети не бипадне ништада урадиланешто ураде да такво понашање спрече. иако су свесни окружења.▼
[[Датотека:10 - hands shaking with euro bank notes inside handshake - royalty free, without copyright, public domain photo image 01.JPG|мини|Мито и корупција.]]
▲'''Корупција''' (са {{јез-лат|corruptio}}, у преводу – подмитљивост, поткупљивост, поквареност) подразумева незаконито коришћење друштвеног и државног положаја и моћи ради стицања сопствене користи. Док се „реципрочне обавезе давања“, ВИП (везе и познанства) систем поклона и уступака чешће схвата као незаобилазни део традиционалног [[морал]]а. Проблем лежи у томе што је сам менталитет појединих народа такав, да већина не би ништа урадила да такво понашање спрече иако су свесни окружења.
 
[[Одговорност]] носиоца јавне функције је у цивилизованим земљама правило, a грешке у њиховом приватном животу не мере се истим аршином као код обичних смртника. ''Поквареност најбољих је гора од свих других'' ([[Исусовци|Језуити]] XVI века).
О корупцији је тешко прибавити [[доказ]]е, па су се многе корупционашке афере на западу разрешавале [[Суд јавности|судом јавности]] чак и кад није било довољно чврстих доказа. У [[Политика|политици]] постоји [[морална одговорност]] и суд јавности чак и кад не постоји кривична одговорност. ▼
 
▲О корупцији је тешко прибавити [[доказ]]е, па су се многе корупционашке афере на западу разрешавале [[Суд јавности|судом јавности]] чак и кад није било довољно чврстих доказа. У [[Политика|политици]] постоји [[морална одговорност]] и суд јавности чак и кад не постоји кривична одговорност. [[Ричард Никсон]] је поднео оставку због онога што су двојица новинара објавила што је резултовало истрагом и иако није кривично одговарао платио је политичку цену.
Премијер [[Британска Колумбија|Британске Колумбије]] завршио је у затвору и иако је на крају ослобођен оптужбе за корупцију платио је аферу оставком и крајем политичке каријере.▼
 
У [[Сједињене Америчке Државе|Америци]] се политичка каријера распада ако се открије да је политичар на црно запошљавао кућну помоћницу. У Чешкој Републици је премијер Грос приликом притиска медија и [[јавно мњење|јавности]] поднео оставку јер није успео уверљиво да објасни одакле му новац за стан који је купио када још и није био премијер. Бивши шеф француске дипломатије [[Ролан Дима]] осуђен је 2001. на затвор и новчану казну јер је запослио љубавницу у једном предузећу, a она је после код њега лобирала да ово предузеће добија уносне послове.▼
 
Држава која нема законске механизме (који се поштују и спроводе) за спречавање корупције својих службеника је осуђена на пропадање. Важну улогу у спречавању корупције има и [[менталитет]] народа.
Линија 8 ⟶ 12:
Постмодерна [[демократија]] произлази из [[постулат]]а да јавност има право да зна све o финансијама, имовини и новчаним изворима, оних који их политички воде. Слободни грађани морају да имају гаранцију да онај ко располаже њиховим новцем и прописује им обавезе није корумпиран, а политичари имају обавезу да грађанима o томе пруже све податке.
 
== Централизована и децентрализована корупција ==
== Дефиниција ==
Суочен са корупцијом, грађанин или [[предузетник]] пред собом има представника власти - државног чиновника, [[Полицајац|полицајца]], судију или кога другог. И проклиње њихову похлепу и своју лошу срећу, али обично не размишља каква је корупција у питању: да ли то они само допуњују своју зараду узимајући мито, играјући ову стару игру само за себе, или се ради о нечем већем, уз учешће виших ешалона државне управе и политике? 
 
У земљама зреле демократије доминира ,,ситна” административна корупција, где поједини државни званичници сами раде за свој рачун, или где, евентуално, мање групе раде заједнички, кријући се од [[Закон|закона]], колега и истражних органа. Тип корупције је исти, без обзира да ли се корупцијом бави најнижи државни чиновник или [[министар]]. Битно је да се ради о ситуацији где се појединци стављају изван закона, у сопственом интересу, и да [[држава]] није наклоњена тој њиховој делатности. То је уобичајена, тзв. [[Децентрализација|децентрализована]] корупција. Међутим, у многим земљама у транзицији и у развоју корупција се игра на знатно вишем нивоу. Моћни појединци и групе покушавају да освоје државу, тј. да је ставе под своју контролу и искористе за сопствено богаћење. Некада у томе успеју делимично, а некада у целини.
Данас се као дефиниција корупције најчешће узима схватање Светске банке, које каже:
{{cquote|''Корупција је злоупотреба јавних овлашћења за приватну корист.<ref>[http://www.zajednoprotivkorupcije.org/definicija-korupcije/ Дефиниција корупције], „Платформа локалних самоуправа за размену знања и искустава у области антикорупције“, ''-{zajednoprotivkorupcije.org}-'', 14. март 2013. Приступљено [[15. фебруар]]а [[2015]].</ref>''}}
Међутим, све дефиниције корупције се могу поделити на традиционалне и савремене.
 
Два теоријски чиста типа корупције су:
У традиционална схватања корупције се убрајају првенствено дефиниције које су поставили Платон, Аристотел, Полибије и Монтескије. Они корупцију дефинишу као кварење власти, владање које није у општем интересу, односно интересу политичке заједнице – државе. Такође, ту се убрајају и дефиниције које су поставили Макијавели и Русо. Њихово мишљење је да је корупција морално кварење људи, односно поништавање друштвених вредности и врлина код грађана.<ref name="a" />
* децентрализована, и
* централизована.
 
Код [[Децентрализација|децентрализоване]] корупције држава је поштена, а корупцијом се баве државни службеници за свој рачун, стрепећи да ће бити ухваћени и кажњени. 
Савремена схватања корупције обухватају дефинисање корупције у различитим животним сферама. Административна дефиниција корупције гласи да је то девијантно понашање појединца у односу на формалну улогу. У економији, корупција је максимизација профита кршењем закона и морала, док је јавно-интересна дефиниција најзаступљенија у већим народним масама и она корупцију карактерише као коришћење јавних средстава за личне интересе.<ref name="a">[http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/content/cid1006/definicije О корупцији - дефиниције], ''-{antikorupcija-savet.gov.rs}-''. Приступљено [[15. фебруар]]а [[2015]].</ref>
 
Централизована корупција представља потпуно другачији тип корупције, код кога се одбацује претпоставка о поштењу државе и оних који је воде. Тиме се отвара потпуно нова перспектива. Државни врх постаје тада генератор корупције, а државни апарат представља инструмент богаћења за припаднике владајућег круга. 
== Врсте корупције ==
 
'''Замислимо једну пљачкашку екипу''', чији је циљ освајање и одржање власти и богаћење. На њеном челу је појединац са највећим способностима, који уговара поделу плена са другим члановима екипе. ▼
Корупција је присутна у многим животним аспектима, те тако постоје бела, сива, црна и централизована корупцију. Грубом поделом, прве три се убрајају у децентрализовану корупцију, односно на корупцију која се не односи на државни апарат. С друге стране, централизована корупција се одвија у самом државном врху. Закон на корупцију посматра једнако, без обзира да ли се корупцијом бави најнижи државни чиновник или [[министар]]. Изузетак су случајеви кад појединац има '''политички имунитет''', међутим, у појединим земљама је то сасвим онемогућено, а у појединим тек неколицина особа, углавном високи државни функционери, у читавој земљи то поседују.
 
=== Бела корупција ===
 
Бела корупција или [[непотизам]] је давање привилегија на основу рођачких и пријатељских веза, без очекивања противуслуге. На пример, уколико је рођак извесне особе запослен у Дому здравља, сваки пут је преко реда уводи код доктора. Или, уколико у локалној пошти ради пријатељица извесне особе, она дозвољава да преко реда појединац плати рачуне. Као таква, бела корупција није кривично дело, евентуално би послодавац или надређени могао да санкционише, то јест подведеде под дисциплинску одговорност. Међутим, иако правни систем ту остаје немоћан, организације за борбу против корупције се залажу и тврде да се и против овог облика корупције треба борити.
 
=== Сива корупција ===
 
Сива корупција је давање привилегија по принципу „услуга за услугу“, независно од родбинских и пријатељских веза. На пример, полицајац једном приликом затури или уклони саобраћајну пријаву против извесне особе, а затим, након извесног времена помене да његова ћерка добије позитивну закључну оцену из предмета који јој предаје отац извесног појединца. Сива корупција се, такође, може јавити и међу особама на вишим политичким положајима. Тако, на пример, уколико се продаје извесна државна фирма, склопи се договор између актуелног директора и извесног појединца, како би се за мање новца продала, али ће појединац, према договору, ускоро поставити директоровог сина на високу функцију.
 
=== Црна корупција ===
 
Црна корупција је
▲'''Замислимо једну пљачкашку екипу''', чији је циљ освајање и одржање власти и богаћење. На њеном челу је појединац са највећим способностима, који уговара поделу плена са другим члановима екипе. 
Он не сме да им да премало, јер ће порасти вероватноћа дворског удара, али ни превише, како не би непотребно смањио свој део. Његов циљ је, дакле, да максимизује сопствени приход, али и да сачува лојалност својих сарадника како га не би збацили или издали, и то тако што ће им обезбедити учешће у убраном миту. Ово препуштање дела добити има две сврхе: да држи сараднике заинтересованима за заједничку ствар, али и да их везује за владара претњом санкција за корупцију уколико покушају да се осамостале. Додатни погодан механизам за повећање кохезије је прописивање ниских плата државних службеника, јер су они тада принуђени да се упусте у корупцију како би могли пристојно да живе, што их опет ставља на милост и немилост вишим ауторитетима. 
 
Линија 39 ⟶ 31:
 
== Корупција у Србији ==
Према извештају Европске комисије о напредку из 2008. године,"корупција је и даље широко распрострањенараспространјена и представља озбиљан проблем у Србији. Упркос већој свести јавности и новоусвојеним законским прописима, главни проблеми остају. То подразумева недостатак независних и ефикасних надзорних тела у кључним областима, као што су финансирање политичких партија, сукоб интереса, јавне набавке и приватизација."▼
[[Датотека:Corruption Perceptions Index 2006.png|мини|400п|Индекс перцепције корумпираности по државама. Боје које се смењују у легенди од горе ка доле показују од најмање до највеће корумпираности. Према томе, Србија се налази у доњој половини; убраја се у земље са индексом 3-3,9. Истраживање је спровела организација ''-{Transparency International}-''.]]
'''Корупција се сматра уобичајеном праксом у Србији, у свим сферама живота.''' Корупција у Србији има веома дубоке корене.▼
▲Према извештају Европске комисије о напредку из 2008. године,"корупција је и даље широко распрострањена и представља озбиљан проблем у Србији. Упркос већој свести јавности и новоусвојеним законским прописима, главни проблеми остају. То подразумева недостатак независних и ефикасних надзорних тела у кључним областима, као што су финансирање политичких партија, сукоб интереса, јавне набавке и приватизација."
Према извештају Уједињених нација(TNS Medium Gallup – Korupcija u Srbiji -Istrazivanje o percepciji i iskustvima građana, oktobar, 2009) највећи број грађана верује да Влада и полиција треба да предводе борбу против корупције, међутим то је истовремено и парадоксално јер су '''ове институције веома корумпиране.'''▼
 
Такође државна управа и полиција '''су означене као најкорумпираније институције у Србији''', док је здравство трећа. Међутим према истраживањима Светске Здравствене Организације (WHO- World Health Organisation), Српска медицинска струка је друга најкорумпираниаја у свету. Испред Србије на овој листи налази се само Казахстан.▼
▲'''Корупција се сматра уобичајеном праксом у Србији, у свим сферама живота.''' Корупција у Србији има веома дубоке корене.
 
▲Према извештају Уједињених нација(TNS Medium Gallup – Korupcija u Srbiji -Istrazivanje o percepciji i iskustvima građana, oktobar, 2009) највећи број грађана верује да Влада и полиција треба да предводе борбу против корупције, међутим то је истовремено и парадоксално јер су '''ове институције веома корумпиране.'''
 
▲Такође државна управа и полиција '''су означене као најкорумпираније институције у Србији''', док је здравство трећа. Међутим према истраживањима Светске Здравствене Организације (WHO- World Health Organisation), Српска медицинска струка је друга најкорумпираниаја у свету. Испред Србије на овој листи налази се само Казахстан.
 
== Борба против корупције ==
Линија 61 ⟶ 49:
Пошто у Србији не постоји добро разумевање дубине овог проблема, потребна је детаљнија законска регулатива.
 
== Нпр ==
[[Ричард Никсон]] је поднео оставку због онога што су двојица новинара објавила што је резултовало истрагом и иако није кривично одговарао платио је политичку цену.
 
▲Премијер [[Британска Колумбија|Британске Колумбије]] завршио је у затвору и иако је на крају ослобођен оптужбе за корупцију платио је аферу оставком и крајем политичке каријере.
 
▲У [[Сједињене Америчке Државе|Америци]] се политичка каријера распада ако се открије да је политичар на црно запошљавао кућну помоћницу. У Чешкој Републици је премијер Грос приликом притиска медија и [[јавно мњење|јавности]] поднео оставку јер није успео уверљиво да објасни одакле му новац за стан који је купио када још и није био премијер. Бивши шеф француске дипломатије [[Ролан Дима]] осуђен је 2001. на затвор и новчану казну јер је запослио љубавницу у једном предузећу, a она је после код њега лобирала да ово предузеће добија уносне послове.
 
== Вики-књиге на српском језику ==
Линија 74 ⟶ 56:
 
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти▼
| commons = Corruption▼
| wikispecies = ▼
| wiktionary = ▼
| wikiversity = ▼
| wikibooks = ▼
| wikisource = ▼
| wikiquote = ▼
| wikinews = Корупција▼
}}▼
=== Званичне странице ===
* [http://law-ref.org/CORRUPTION/index.html United Nations Convention against Corruption at Law-Ref.org] - fully indexed and crosslinked with other documents
Линија 102 ⟶ 74:
* [http://www.thecornerhouse.org.uk/subject/corruption/ Corner House: UK and anti-corruption]
* [http://www.institutionalreform.org/ Tool to analyze anti-corruption and institutional reform]
 
 
== Литература ==
* Зоран Миљатовић, Трговина утицајем
 
▲{{Други пројекти
▲| commons = Corruption
▲| wikispecies =
▲| wiktionary =
▲| wikiversity =
▲| wikibooks =
▲| wikisource =
▲| wikiquote =
▲| wikinews = Корупција
▲}}
 
[[Категорија:Друштво]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Корупција”