Догматика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 2:
'''Догматика''' је богословска наука која систематски излаже догмате [[хришћанство|хришћанске]] вере.
 
Назив догматика употребљен је најпре у [[XVII17. век|XVII веку]]у, али тада није означавао посебну богословску дисциплину. Она то постаје у другој половини [[XVIII18. век|XVIII века]]а.
 
Предмет догматике је догма ({{јез-гр|δόγμα}}), односно догмати, а особине догме су:
Ред 11:
* '''Неизменљивост''' - особина која истиче из богооткривености, црквености и општеобавезности.
 
Другим речима, догматика има богооткривене догмате као главни предмет свог научног рада; они извиру из Божијег Откривења а формулише их саборни ум [[Црква (заједница)|Цркве]] (1 Кор 2,16). Око овог предмета догматике, концентрише се сав догматски материјал, који се може поделити на два дела:
# Део, који говори ο унутрашњем животу [[Бог]]а и особинама његове суштине. Састоји се из догмата ο суштини и јединству Бога и догмата ο тројичности Божанских Лица.
# Део, који говори ο односу Бога према свету и човеку. Састоји се из неколико општих догмата, од којих један разматра Бога као Творца и Промислитеља, други као Спаситеља, трећи као Осветитеља и четврти као Судију.
Ред 18:
Једини извор догматике јесте Божије Откривење, које је током времена од стране Цркве излагано кратким обрасцима вере - символима, у одредбама [[Васељенски сабори|Васељенских]] и помесних сабора и у вероисповедањима Светих Отаца и учитеља Цркве. Историја Црквене догматике дели се на два периода:
 
* Први период обухвата време од апостолског доба до [[Јован Дамаскин|Св. Јована Дамаскина]] ([[780]]), а њега карактерише више или мање системско излагање догматских истина. Овај период почиње [[Ориген Адамантије|Оригеновим]]овим списом ''Ο начелима'', а завршава се епохалним делом у историји догматике ''Тачно изложење Православне вере'', [[Јован Дамаскин|Св. Јована Дамаскина]].
* Други период обухвата време од Св. Јована Дамаскина до данас, а у том периоду догматика се креће у оквиру ненадмашног дела Св. Дамаскина, мада се истичу и друга дела, нарочито у [[Руска православна црква|Руској Православној цркви]], Митрополита Макарија и Архимандрита Филарета.