Манастир Ђипша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: конак → Конак (манастир); Unlinked: Конак |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 14:
'''Манастир Ђипша''' или '''Дивша''', је српски [[манастир]] из скупине [[фрушкогорски манастири|фрушкогорских манастира]], смештен на западним обрнцима [[Фрушка гора|Фрушке горе]] у [[Срем]]у, између села [[Визић]]а и [[Дивош (Сремска Митровица)|Дивоша]]. Манастирска црква посвећена је [[Свети Никола|Светом Николи]].
Манастир Ђипша је проглашен [[
== Историјат ==
Предање каже да је [[Манастир]] Ђипшу сазидао [[деспот]] [[Јован Бранковић]] крајем [[15. век]]а. Први поуздани подаци о овом манастиру у [[Турци|турским]] изворима потичу из друге половине [[16. век]]а. Црква је највероватније саграђена у 16. веку. Почетком [[18. век]]а Дивша је забележена као [[метох]] манастира [[Кувеждин]]а, удаљеног око 5 километара источно од Ђипше. У зависном положају Ђипша ће остати у наредном раздобљу.
Стара [[манастирска црква]] крстообразне основе је обновљена [[1744]]. године покровитељством Петра Јовановића, житеља [[Нови Сад|Новога Сада]]. Године [[1764]]., покровитељством „пустиножитеља“ Матеја, изграђена је нова [[нартекс|припрата]] са [[звоник]]ом, над којом је основана [[Капела (грађевина)|капела]] посвећена [[Покров Пресвете Богородице|Покрову Пресвете Богородице]]. [[Иконостас]] је резан [[1751]]. године у [[Нови Сад|Новом Саду]], а сликао га је [[Турци|1753]]-[[1754|54]]. године живописац [[Теодор Стефановић Гологлавац]]. У исто време започета је изградња [[Конак (манастир)|конак]]а. [[Црква (грађевина)|Црква]] и конаци били су скромне градње, у складу са положајем Ђипше као првобитног манастирског метоха. И поред тога [[монаштво]] Ђипше поседовало је више стотина јутара земље, па се уз манастир образовао и омањи [[прњавор (тип насеља)|прњавор]] истог имена, чији су становници радили на манастирским пољима.
Од почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] до [[1922]]. године Ђипша је била напуштена. Дуже времена је био под управом [[Манастир Кувеждин|манастира Кувеждина]]. Проглашен је за самосталан манастир тек [[1923]]. године, када је [[Манастир Кувеждин|Кувеждин]] постао женски манастир. Како је Кувеждин имао велики број [[монаштво|монахиња]] (око 50), то је Ђипша [[1933]]. године враћена [[Манастир Кувеждин|манастиру Кувеждину]], и као такав и он је постао женски манастир. Пред [[Други светски рат]] у њему је живело пет монахиња.
У манастиру се чувало једно четворојеванђеље, писано крајем 15. века или почетком 16. века.
| |||