Други доњи секутић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
text=Други доњи секутић сталне (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено|
}}
'''Доњи други (латерални) секутић''' – ''dens incisivus secundus inferior'' је други [[зуб]] од медијалне линије у оба квадранта доњег денталног лука. У контакту је са [[први доњи секутић|доњим центалним секутићем]] и [[доњи очњак|доњим очњаком]], а оклудира са [[секутићи|секутићима]] из [[горња вилица|горње вилице]]. Веома подсећа на [[први доњи секутић|централни секутић]], од кога је нешто већи и показује правилан [[посебне карактеристике зуба|знак угла и лука]] и [[посебне карактеристике зуба|мезијални нагиб корена]] (што значи да се код њега није задржала билатерална симетрија). Овај [[зуб]] има значајну улогу у мастикацији и функционише као "покретно сечиво" дентиције. Постоје два доња латерална секутића, која се обележавају на следећи начин:
 
* ''стални доњи десни други секутић – 42'';
Ред 10:
==Круна==
 
Круна овог [[зуб|зуба]]а има облик длета и веома подсећа на круну [[први доњи секутић|првог секутића]] од које је мало виша и шира. Описује се из пет различитих аспеката: лабијалног, линвалног, два проксимална и инцизалног.
 
===Лабијални аспект===
Ред 16:
Лабијална површина има облик [[правоугаоник|правоугаоника]] и благо је конвексна у цервикалној трећини, док су средња и инцизална трећина углавном равне. Преклопне линије и лабијалне развојне депресије (карактеристичне за горње [[секутићи|секутиће]]) овде су ретко присутне.
 
Мезијални и дистални профил су равни, са контактним зонама у инцизалној трећини и веома су слични, с тим што је дистални профил незнатно краћи. На инцизалној ивици новоизниклих [[зуб|зуба]]а могу се уочити кумулуси (овалне екстензије глеђи), који временом нестају. Инцизална ивица је нагнута цервикално и дистално ([[посебне карактеристике зуба|правилан знак угла]]), за разлику од [[први доњи секутић|централног секутића]], што се користи за њихово разликовање. Цервикална линија је конвексна према апексу корена.
 
===Лингвални аспект===
 
Лингвална површина има облик [[троугао|троугла]] и ужа је од лабијалне (због конвергенције проксималних површина). Она је равна или благо конкавна, осим у цервикалној трећини која је представљена слабо израженим цингулумом, и као код осталих [[секутићи|секутића]] показује лингвалну јаму ([[латински{{јез-лат|лат.]] fossa lingualis s. dentalis}}). Цингулум је више нагнут дистално и, као и маргинални гребенови, слабо је изражен. Цервикална линија је слична као код лабијалне површине.
 
===Проксимални аспект===
 
Проксималне површине су троуглстог облика и конвергују орално и ка врату [[зуб|зуба]]а. Мезијална и дистална површина су веома сличне, осим што је дистална незнатно краћа и има цервикалније локализовану контактну зону.
 
Лабијални профил је умерено конвексан, а лингвални конкаван у средњој и инцизалној трећини, а конвексан у цервикалној. Цервикална линија је испупчена према сечивној ивици.
Ред 34:
==Врат==
 
Врат [[зуб|зуба]]а ([[латински{{јез-лат|лат.]] collum dentis}}) садржи глеђно-цементни спој (цервикалну линију) који је конвексног облика на све четири површине.
 
==Корен==
 
Корен [[зуб|зуба]]а ([[латински{{јез-лат|лат.]] radix dentis}}) је једнокрак и нешто је дужи, шири и масивнији од корена [[први доњи секутић|централног секутића]]. Има облик купе и благо је нагнут дистално ([[посебне карактеристике зуба|знак корена]]) и шири је у вестибулооралномвестибуло-оралном правцу. На бочним странама присутна је лонгитудинална бразда, при чему је дистална боље изражена. На попречном пресеку корен је најчешће овалног облика.
 
==Димензије==
Ред 63:
==Варијације==
 
Варијације и аномалије овог [[зуб|зуба]]а су аналогне варијацијама [[први доњи секутић|централног секутића]], и односе се на:
 
* степен инклинације (нагиба) лабијалне површине,