Операција Кугелблиц — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
Нема описа измене |
||
Ред 62:
===== Решење проблема =====
Дана [[4. децембар|4. децембра]] пре зоре групе маскираних немачких командоса из [[Дивизија Бранденбург|2. пука „Бранденбург“]] су, према плану, уз помоћ водича из муслиманске милиције, успели да заобиђу положаје Чачанског батаљона [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]]. Успевши да остану непримећени, ушли су у [[Пријепоље]], хладним оружјем ликвидирали стражу на мосту и заузели мост на [[Лим (река)|Лиму]]. Делови пука су истовремено, након успешног прикрадања, мањим интервенцијама против партизанских делова успели да створе уже обезбешење пута који низ реку [[Милешевка (река)|Милешевку]] води у Пријепоље. На тај начин, Немци су били у стању да напад, уместо ломљењем спољашње одбране, напад започну маршевским упадом оклопно-моторизованих делова [[1. брдска дивизија (Немачка)|1. брдске дивизије]] у Пријепоље. Још пре него што је одбрана активирана, Немци су успели да са масом снага пређу Лим. Јединица која је
На тај начин, Немци су још пре правог отварања борбе, успели да освоје доминантне позиције. Кључни и најделикатнији циљ напада, мост на Лиму у [[Пријепоље|Пријепољу]], освојен је препадом и задржан у својим рукама правовременим развојем напада. На тај начин, главна природна предност одбране [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] - река Лим - претворена је у њихов главни проблем. Три батаљона су на самом почетку остала изолована и опкољена на десној страни Лима, а главна линија одбране, која је сувише зависила од њихове правовремене реакције, није уопште активирана и развијена.
Ред 151:
За тежак пораз [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]] у [[Пријепоље|Пријепољу]] један део заслуга треба приписати изванредној организацији, прилагодљивости и дисциплини Немаца, док други део узрока чине слабости и пропусти у организацији, обавештајној и извиђачкој активности и командовању у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]. Небудност јединица, лоше обезбеђење важних објекта, слаба организација одбране по дубини очигледни су пропусти штабова од нивоа батаљона па навише.
Одлуком Врховног штаба [[2. јануар]]а [[1944]]. године због пораза у Пријепољској бици смењен је цео штаб Друге пролетерске дивизије на челу са командантом [[Љубодраг Ђурић|Љубодрагом Ђурићем]], и постављен нови на челу са командантом [[Љубо Вучковић|Љубом Вучковићем]]. Основана је комисија која је
[[Љубодраг Ђурић]] сматрао је да је кривица неправедно приписана њему. У својој мемоарској књизи под насловом „''Сећања на људе и догађаје''“ (Рад, Београд 1989) Ђурић је изнео своју аргументацију којом део кривице приписује штабу [[Други ударни корпус НОВЈ|Другог корпуса]] и команданту [[Пеко Дапчевић|Дапчевићу]].
| |||