Операција Кугелблиц — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Нема описа измене
Ред 62:
===== Решење проблема =====
 
Дана [[4. децембар|4. децембра]] пре зоре групе маскираних немачких командоса из [[Дивизија Бранденбург|2. пука „Бранденбург“]] су, према плану, уз помоћ водича из муслиманске милиције, успели да заобиђу положаје Чачанског батаљона [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]]. Успевши да остану непримећени, ушли су у [[Пријепоље]], хладним оружјем ликвидирали стражу на мосту и заузели мост на [[Лим (река)|Лиму]]. Делови пука су истовремено, након успешног прикрадања, мањим интервенцијама против партизанских делова успели да створе уже обезбешење пута који низ реку [[Милешевка (река)|Милешевку]] води у Пријепоље. На тај начин, Немци су били у стању да напад, уместо ломљењем спољашње одбране, напад започну маршевским упадом оклопно-моторизованих делова [[1. брдска дивизија (Немачка)|1. брдске дивизије]] у Пријепоље. Још пре него што је одбрана активирана, Немци су успели да са масом снага пређу Лим. Јединица која је требалатребало да буде ослонац одбране, [[Прва шумадијска бригада НОВЈ|Прва шумадијска бригада]], затечена је потпуно неразвијена за борбу, у свом преноћишту, у болници са леве стране [[Лим (река)|Лима]].
 
На тај начин, Немци су још пре правог отварања борбе, успели да освоје доминантне позиције. Кључни и најделикатнији циљ напада, мост на Лиму у [[Пријепоље|Пријепољу]], освојен је препадом и задржан у својим рукама правовременим развојем напада. На тај начин, главна природна предност одбране [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] - река Лим - претворена је у њихов главни проблем. Три батаљона су на самом почетку остала изолована и опкољена на десној страни Лима, а главна линија одбране, која је сувише зависила од њихове правовремене реакције, није уопште активирана и развијена.
Ред 151:
За тежак пораз [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]] у [[Пријепоље|Пријепољу]] један део заслуга треба приписати изванредној организацији, прилагодљивости и дисциплини Немаца, док други део узрока чине слабости и пропусти у организацији, обавештајној и извиђачкој активности и командовању у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]. Небудност јединица, лоше обезбеђење важних објекта, слаба организација одбране по дубини очигледни су пропусти штабова од нивоа батаљона па навише.
 
Одлуком Врховног штаба [[2. јануар]]а [[1944]]. године због пораза у Пријепољској бици смењен је цео штаб Друге пролетерске дивизије на челу са командантом [[Љубодраг Ђурић|Љубодрагом Ђурићем]], и постављен нови на челу са командантом [[Љубо Вучковић|Љубом Вучковићем]]. Основана је комисија која је требалатребало да спроведе истрагу и утврди одговорност, а пуковник Ђурић стављен је на располагање Главном штабу за Србију.
 
[[Љубодраг Ђурић]] сматрао је да је кривица неправедно приписана њему. У својој мемоарској књизи под насловом „''Сећања на људе и догађаје''“ (Рад, Београд 1989) Ђурић је изнео своју аргументацију којом део кривице приписује штабу [[Други ударни корпус НОВЈ|Другог корпуса]] и команданту [[Пеко Дапчевић|Дапчевићу]].