Египатски кедиват — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Бивше монархије помоћу справице HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 14:
| Химна =
| Површина = 34,184 km² (1882)
| Становништво = 6,.805,.000 (1882)
| Главни град = [[Каиро]]
| Званични_језици = [[Арапски језик|Арапски]], [[Османски турски језик|османски турски]]
Ред 69:
}}
 
'''Египатски кедиват''' ([[Арапски језик|арапски]]: خديوية مصر‎; [[Османски турски језик|османски турски]]: خدیویت مصر) је била вазална држава [[Османско царство|Османског царства]] која је од 1867. до 1914. године постојала на територији данашњег [[Египат|Египта]].
 
== Формирање ==
Египтом од 1805. године влада [[династија Мухамед Али]]. Њен оснивач, [[Мухамед Али од Египта|Мухамед Али]], са турским султаном је водио два [[Османско-египатски ратови|рата]] у којима се изборио за наследно право намесништва над Египтом. Године 1863. на египатски престо дошао је [[Исмаил-паша Египатски|Исмаил]], Мухамедов унук. Био је велики обожавалац Запада. Жудео је да Египат учини европском, а не афричком земљом. То је довело до више непромишљених и неодмерених трошкова који су, истина, подигли ниво живота и модернизације Египта, али су истовремено довели до његове пропасти. Исмаил је 1867. године од турског султана по високој цени купио титулу [[кедив|кедива]]а (господара).
 
== Британска окупација Египта ==
У време Исмаилове владавине, европски чиновници, васпитачи, саветници и војници масовно су пристизали у Египат. Странци су имали повлашћени положај; били су ослобођени од високих пореза, за њих су формирани посебни судови и сл. То је довело до гурања Египћана у страну, а истовремено и до појаве египатског национализма. Резултат је националистички [[устанак Ураби-паше]] 1881. године. Француска се повлачи, а Британија је одлучила да војно интервенише. Дана 11. јула 1882. [[бомбардовање Александрије|бомбардована]] је Александрија, а након четири дана град је освојен. Након победа у [[битка код Тел ел Кабира|бици код Тел ел Кабира]] ([[Гарнет Вулзли]] и [[Ураби-паша]]) Британија је загосподарила Египтом. Стратешка важност [[Суецки канал|Суецког канала]] била је превелика да би Британци могли толерисати независност Египта. Влада у [[Лондон|Лондону]]у је, након извесних недоумица, одлучила да у Каиру постави генералног конзула. Он би требао владати Египтом у име Британаца. Египат се сада налазио у парадоксалној ситуацији. Званично је и даље био део Османског царства, али је њиме управљао вицекраљ (кедив) независан од Истанбула који је, заправо, био под политичком и војном контролом [[Велика Британија|Велике Британије]].
 
== Укидање кедивата ==
Египатски кедиват постојао је до избијања Првог светског рата. Већ 5. августа, египатска влада је објавила документ који је у суштини значио објаву рата Централним силама. Како је Османско царство стало на страну [[Немачко царство|Немачке]] и [[Аустроугарска|Аустроугарске]], Британци су и формално прогласили крај турском суверенитету и увели свој протекторат у Египат који је проглашен [[Египатски султанат|султанатом]].
 
== Види још ==
* [[Египатски султанат]]
* [[Египатски ејалет]]
 
== Литература ==
* Војна енциклопедија, том 2, Београд 1971. година, 2. издање
* Историја средњег истока, Масимо Кампанини, Клио, 2001. година