Египатски кедиват — разлика између измена

Египтом од 1805. године влада [[династија Мухамед Али]]. Њен оснивач, [[Мухамед Али од Египта|Мухамед Али]], са турским султаном је водио два [[Османско-египатски ратови|рата]] у којима се изборио за наследно право намесништва над Египтом. Године 1863. на египатски престо дошао је [[Исмаил-паша Египатски|Исмаил]], Мухамедов унук. Био је велики обожавалац Запада. Жудео је да Египат учини европском, а не афричком земљом. То је довело до више непромишљених и неодмерених трошкова који су, истина, подигли ниво живота и модернизације Египта, али су истовремено довели до његове пропасти. Исмаил је 1867. године од турског султана по високој цени купио титулу [[кедив]]а (господара).

У време Исмаилове владавине, европски чиновници, васпитачи, саветници и војници масовно су пристизали у Египат. Странци су имали повлашћени положај; били су ослобођени од високих пореза, за њих су формирани посебни судови и сл. То је довело до гурања Египћана у страну, а истовремено и до појаве египатског национализма. Резултат је националистички [[устанак Ураби-паше]] 1881. године. Француска се повлачи, а Британија је одлучила да војно интервенише. Дана 11. јула 1882. [[бомбардовање Александрије|бомбардована]] је Александрија, а након четири дана град је освојен. Након победа у [[битка код Тел ел Кабира|бици код Тел ел Кабира]] ([[Гарнет Вулзли]] и [[Ураби-паша]]) Британија је загосподарила Египтом. Стратешка важност [[Суецки канал|Суецког канала]] била је превелика да би Британци могли толерисати независност Египта. Влада у [[Лондон]]у је, након извесних недоумица, одлучила да у Каиру постави генералног конзула. Он би требао владати Египтом у име Британаца. Египат се сада налазио у парадоксалној ситуацији. Званично је и даље био део Османског царства, али је њиме управљао вицекраљ (кедив) независан од Истанбула који је, заправо, био под политичком и војном контролом [[ВеликаУједињено БританијаКраљевство Велике Британије и Ирске|Велике Британије]].