Танхојзер (опера) — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Категоризација)
'''Танхојзер''' ({{јез-нем|Tannhäuser}}, пун назив ''Tannhäuser und der Sängerkrieg auf der Wartburg'' - ''Танхојзер и певачко надметање у Вартбургу'') је опера [[Немачка|немачког]] [[композитор]]а [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]]. Премијерно је изведена [[19. октобар|19. октобра]] [[1845]]. у [[Дрезден]]у. Дириговао је композитор.
 
Вагнер је либрето написао према [[Средњи век|средњевековној]] [[легенда|легенди]] о [[Танхојзер]]у, [[витез]]у и [[минезенгер]]у. Основни мотив опере је искупљење кроз љубав (мотив који се провлачи кроз готово сва његова дела). Један од ликова опере је и [[Волфрам фон Ешенбах]], човек који је спевао ''[[Парсифал (спев)|Парсифала]]'', тему Вагнерове [[Парсифал|последње опере]].
 
Постоје две верзије ове опере, оригинална дрезденска и новија париска. Данас се изводе обе верзије.
===Чин први===
 
Опера се отвара чувеном балетском сценом баханалије у [[Венусберг]]у, легендарном планинском дому богиње [[Венера|Венере]]. Након оргије, у којој учествују многа митска бића и баханалисти, видимо Танхојзера који клечи пред Венером. Танхојзер је пронашао Венусберг и, након што је провео годину дана обожавајући Венеру у својству њеног љубавника, његова [[пожуда]] је коначно засићена, и сада жуди за слободом. У страсној љубавној песми слави богињу, али истовремено је моли да му подари слободу. Венера покушава да га поново острасти и шармира, али Танхојзер не посустаје у својој молби. Венера напослетку побесни и истера га, али тек тада схвата да је заљубљена у њега и моли га да остане, упозоравајући га да су људи арогантни и да неће поново бити добродошао међу њима. Танхојзер изјављује да његово спасење лежи уз [[Богородица|Марију, мајку Божју]]. Тиме је Венерина чин сломљена и она и њени следбеници нестају, а Танхојзер се више не налази у Венусбергу, већ на падини крај [[замак|замка]] [[Вартбург]]а.
 
[[Пролеће]] је; млади [[пастир]] свира [[фрула|фрулу]], а наилази и колона [[ходочасник]]а који су се запутили у [[Рим]]. Ту Танхојзера проналазе ландграф и Танхојзерови некадашњи пријатељи, Волфрам, Валтер, Битеролф, Рајмар и Хајнрих. Одушевљени су што су пронашли младог певача, који је давно напустио Вартбург након што је срамно побеђен у певачком такмичењу. Опраштају му гордост и нуде му да се врати; Танхојзер најпре одбија, али када га обавештавају да је његова песма освојила срце младе Елизабете, младе [[племство|племкиње]] у коју је Танхојзер био заљубљен, одлучује да им се придружи и оде у замак.
 
===Чин други===
 
Дворана у Вартбургу, где сама стоји Елизабета. Након Танхојзеровог одласка, она је живела повучено, али када је чула да се вратио, радосно је дошла у Вартбург да посматра певачко [[такмичење]] у којем ће он учествовати. Долази Танхојзер, који је још увек заљубљен у њу, али нема храбрости да јој призна у каквом је злу провео претходну годину. Затим Елизабета и ландграф дочекују многобројне племиће који су дошли да посматрају такмичење, а ландграф изјављује да ће тема такмичења бити „буђење љубави“, а као награду ће Елизабета победнику испунити једну жељу, ма шта она била.
 
Волфрам први наступа и узвишава љубав као чист поток који се не сме узнемиравати; остали певачи је величају на сличан начин. Танхојзер, међутим, свакоме од њих жустро одговара да највиша љубав лежи у чулном и физичком задовољству; када сви певачи стану на Волфрамову страну, Танхојзер узбуђено запева песму у Венерину славу и објави витезовима да, ако желе да спознају истинску љубав, треба да оду у Венусберг. Они бесно исуку мачеве, а све жене, осим Елизабете, згрожено напусте дворану. Елизабета се баци пред Танхојзера и заштити га, гневно говорећи витезовима како они нису његове [[судија|судије]]. Након што Танхојзер изрази кајање, ландграф му дозволи да се придружи ходочасницима који иду у Рим, те да тамо тражи опроштај од [[папа|папе]].
 
===Чин трећи===
 
[[Категорија:Опере]]