Шеријат — разлика између измена

Класичне школе закона су ханефити, маликити, шафити и ханбалити. [[Ебу Ханифа]] (умро 767. године н. е.) био је трговац из Куфе и систематизовао је законе чија је утицајна школа превагнула у Ираку. [[Малик ибн Енес]] (умро 795) био је правник из Медине чији је циљ био да кодификује праксу заједнице којој је припадао и Пророк, са нагласком на хармонији заједнице кроз индивидуалну одговорност; његова школа, узимана стриктно до саме дословности, превагнула је у Северној Африци и Шпанији. Извештаји о изрекама и делима Пророковим су коришћени у сврху усмеравања у традицији Мухамеда ибн Идрис ал-ел Шафија (умро 820), који је допунио упутства Курана са пажљиво изабраним приказима Пророкових мудрости, ограничио резоновање по аналогији, и референце на колективно мишљење; према пророчкој традицији, Мухамедова заједница се никада ни са једном грешком не би сложила. [[Ахмед ибн Ханбел]] (умро 855), ортодоксни победник багдадских мутазилита, није био једини који је давао предност тежини записане речи Пророкове над било којим правним резоновањем.<ref name="Мирча"/>

Код '''Шиита''' (најзаступљенијих у [[Иран]]у) постоји институција имамата, то јест [[имам]] је Божјом вољом одређени вођа и обзиром да је потомак [[Мухамед]]а, односно [[Алија|Алије]] (због чијег је права на [[калифатхалифат]] настао шиитски покрет), он је врховни тумач права.