'''Александар Гротендик''' ({{јез-фр|Alexander Grothendieck}}) био је француски математичар, заснивач модерне [[алгебарске геометрије]]. Његов истраживачки интерес је био и у [[комутативна алгебра|комутативној алгебри]], [[хомолошка алгебра|хомолошкој алгебри]], [[теорија снопова|теорији снопова]], [[теорија категорија|теорији категорија]] и у [[функционална анализа|функционалној анализи]]. Познат по ставу да објекте треба посматрати у релацији са другим објектима, а не појединачно (Гротендиков релативни поглед).
==Биографија==
Рођен је у Берлину. Отац му је био познати украјински револуционар [[Јевреји|јеврејског]] поријекла Александар "[[Саша" Шапиро]], док је мајка Јоана Гротендик била из протестантске њемачке породице. Када је Александар имао годину, родитељи су му се раставили и он је наставио да живи са мајком. 1939. усљед прогона Јевреја, са мајком је пребјегао у Француску, гдје су у почетку живјели у избјегличким камповима.
У [[Шамбон сир Лињон]]у је уписао средњу школу. Послије рата студира математику у Монтпељеу. Неупознат са радом других, открива наново Лебегеову мјеру. Студије је наставио у Паризу 1948., Наали је на савјет Картана и Вајла јеВејла прешао у Нанси и добио докторат под менторством ЛаурентаЛорена Шварца и Жана Дидјона. У то вријеме био је један од свјетски познатипознатих стручњака за тополошке векторске просторе. 1957. почиње свој рад у алгебарској геометрији и хомолошкој алгебри. Од 1958. је радио на Институту напредних студија, гдје је и водио свој чувени семинар. У свом златном периоду остварио је неке од фундаменталних темарезултата у алгебарској геометрији, теорији бројева, топологији, теорији категорија и комплексној анализи. Својим чисто алгебарским доказом Риман-Рохове теореме поставио је темеље данас познате К-теорије. 1958. је увео појам шеме, која је постала главна тема у модерној алгебарској геометрији. Шеме су третиране у познатом дјелу Елементи алгебарске геометрије. Увео је такозвану етал кохомологију за шеме, кристалин кохомологију и алгебарску де-Рам кохомологију. Оснивач је и теорије топоса. Дао је алгебарску дефиницију фундаменталне групе за шеме, те многих других структура битних за категоријску теорију Галоа.
Имао је радикална антимилитарна схватања и 1970. напушта научну заједницу када је сазнао да маргинални дио прихода Института напредних студија долази од француске војске. ПочињеПочео је да се бави писањем о спиритуализму и полако смањујесмањио истраживања у математици. Коначно се повлачиповукао 1988. и 1991. прелазипрешао на нову адресу непознату широј заједници. УмиреУмро је у Сент Лизеју 2014. године.
