Александар Гротендик — разлика између измена

'''Александар Гротендик''' ({{јез-фр|Alexander Grothendieck}}; [[28. март]] [[1928]] — [[13. новембар]] [[2014]]) био је француски математичар, заснивач модерне [[алгебарске геометрије]]. Његов истраживачки интерес је био и у [[комутативна алгебра|комутативној алгебри]], [[хомолошка алгебра|хомолошкој алгебри]], [[теорија снопова|теорији снопова]], [[теорија категорија|теорији категорија]] и у [[функционална анализа|функционалној анализи]]. Познат по ставу да објекте треба посматрати у релацији са другим објектима, а не појединачно (Гротендиков релативни поглед).

Рођен је у Берлину. Отац му је био познати украјински револуционар [[Јевреји|јеврејског]] поријекла Александар [[Саша Шапиро]], док је мајка Јоана Гротендик била из протестантске њемачке породице., Кадановинарка јеи Александартакође имаозаговорник годину,анархистичких родитељиидеја. 1933. су муотац, сеа раставилиускоро и онмајка напустили Њемачку из страха од нацистичког прогона и касније су отишли у Шпанију у којој је наставиоу дато жививријеме сатрајао мајком.грађански 1939рат. усљедАлександра прогонаје Јевреја,у саХамбургу мајкомодгајао јелутерански пребјегаосвештеник Вилхелм Хидорн. 1939. се Александар придружио мајци у Француску,Француској гдје су у почетку живјели у избјегличким камповима. Други свјетски рат су провели у [[Шамбон сир Лињон]]у гдје је Александар завршио средњу школу.

УПослије [[Шамбон сир Лињон]]урата је уписао средњу школу. Послије рата студира математику у МонтпељеуМонпељеу. Неупознат са радом других, откриваоткрио је наново Лебегеову мјеру. Студије је наставио у Паризу 1948, али је на савјет Картана и Вејла прешао у Нанси и добио докторат под менторством Лорена Шварца и Жана Дидјона. У то вријеме био је један од свјетски познатих стручњака за тополошке векторске просторе. 1957. почиње свој рад у алгебарској геометрији и хомолошкој алгебри. Од 1958. је радио на Институту напредних студија, гдје је и водио свој чувени семинар. У свом златном периоду остварио је неке од фундаменталних резултата у алгебарској геометрији, теорији бројева, топологији, теорији категорија и комплексној анализи. Својим чисто алгебарским доказом Риман-Рохове теореме поставио је темеље данас познате К-теорије. 1958. је увео појам шеме, која је постала главна тема у модерној алгебарској геометрији. Шеме су третиране у познатом дјелу Елементи алгебарске геометрије. Увео је такозвану етал кохомологију за шеме, кристалин кохомологију и алгебарску де-Рам кохомологију. Оснивач је и теорије топоса. Дао је алгебарску дефиницију фундаменталне групе за шеме, те многих других структура битних за категоријску теорију Галоа.