Прогресивна парализа — разлика између измена

== Клиничка слика ==
Прогресивне паралице може почети нагло, епилептичким нападом или хемиплегијом или, што је знатно чешће, клиничка слика се постепено развија нарушавањем функција мождане коре и развојем псеудонеурастеничних сметњи, најшешће у форми психозе и деменције.<ref name="Ref2"/>
Клиничка слика прогресивне парализе састоји се од комбинације неуролошких и психијатријских симптома и знакова.<ref name="Ref2">Swatz MN. ''Neurosyphilis''. In: Holmes KK, Mardh P, Sparling PF, Wiesner PJ, editors. Sexually transmitted diseases. New York: McGraw-Hill; 1990. pp. 231–46.</ref> У основи болести лежи
 
Како у основи клиничке слике болести лежи прогресивни фронтотемпорални менингоенцефалитис са последичним нарушеним кортексним функцијма;, карактерише је:
* ''поремећај личности, збуњеност, раздражљивост, депресија''
* ''главобоља, поремећај вида-слепило,''
* ''поремећај хода, кочење врата, општа слбост, утрулост у прстима ногу''
* ''психотични симптоми са суманутим идејема, које могу бити доминантне,''
* ''оштећење памћења'' (у почетку селективно а касније са генерализованом деменцијом)
* ''интелектуалним дефицит,'' који је последица захваћености фронталног (чеоног) и темпоралног(потиљачног) режња и могу настати прилично рано.<ref>Denays R, Collier A, Rubinstein M, Atsama P. ''A 51-year-old
woman with disorientation and amnesia.'' Lancet 1999;354(9192): 1786.</ref> <ref>Kodama K, Okada S, Komatsu N, Yamanouchi N, Noda S, Kumakiri C, et al. ''Relationship between MRI findings and prognosis for patients with general paresis.'' J Neuropsychiatry Clin Neurosci 2000; 12(2): 246−50</ref>