Прогресивна парализа — разлика између измена

== Етиологија ==
[[Датотека:Treponema pallidum.jpg|250px|мини|Електронска микроскопија узрочника сифилиса: Бледе спирохете (''Treponema pallidum'')]]
Узрочник сифилиса је трепонемабледа палидумспирохета (бледа{{јез-лат|treponema спирохетаpallidum}})., Веомабактерија јевеома осетљива на све утицаје спољне средине. Инфекција се остварује кроз ситне дефекте коже и слузокоже приликом сексуалног односа, и спада у сексуално пренопсиве болести.<br />Терцијарни сифилис, како се најчешће зове ова фаза сифилиса, може захватити и [[Крвни судови|крвне судове]], [[кост]]и и [[нервни систем]] (табес дорзалис, прогресивна парализа). Терцијерне сифилис се јавља код око 10% болесника са нелечененим сифилисом, и то у периоду од 10-30 година после примарне [[инфекције]], <ref>Clark EG, Danbolt N. ''The Oslo study of the natural history of untreated syphilis; an epidemiologic investigation based on a restudy of the Boeck-Bruusgaard material; a review and appraisal''. J Chronic Dis 1955; 2(3): 311−44</ref> и обично повезане са падом [[имунитет]]а у организму.
Прогресивна парализа је терцијарни облик сифилиса који се развија код 8-40% нелечених болесника примарно заражених бледом спирохетом.
 
Терцијарни сифилис најчешће се испољава у облику неуросифилиса, који може бити асимптоматски или имати форму менингитиса, менинговаскуларног сифилиса са развојем можданог инфаркта, дорзалне усахнулости ({{јез-лат|tabes dorsalisa}}), прогресивне парализе или изоловане оптичке атрофије. Наведени обници неуросифилиса могу се јавити изоловано или, што је учесталије, комбиновано.
Прогресивна парализа, представља хронични фронтотемпоропаријетални менингоенцефалитис,<ref>Adams RD, Victor M, Ropper AH. ''Principles of neurology.'' 6th ed. New York: McGraw-Hill; 2001.</ref> који се јавља од 1 до 20 година после примарног афекта, најчешће у четрдесетим или педесетим годинама живота, иако се изузетно ретко болест може јавити као конгенитална форма. Чешће обољевају мушкарци него жене.<ref>Walton J. Brain's diseases of the nervous system. Oxford: Oxford University Press; 1985.</ref>
Мада терцијарни сифилис, може да захватити и [[Крвни судови|крвне судове]], [[кост]]и.
 
Прогресивна парализа се јавља код око 10% болесника са нелечененим сифилисом, и то у периоду од 10-30 година после примарне [[инфекције]], <ref>Clark EG, Danbolt N. ''The Oslo study of the natural history of untreated syphilis; an epidemiologic investigation based on a restudy of the Boeck-Bruusgaard material; a review and appraisal''. J Chronic Dis 1955; 2(3): 311−44</ref> и обично повезане са падом [[имунитет]]а у организму.
 
У развијеном свету, она је ретка болест, иако је последњих деценија забележен пораст броја оболелих. Rазлог томе je што се због јако ретког јављања прогресивнe парализe ређе мисли на њу, и зато изостаје (или је несигурна) дијагноза болести, терапија значајно касни или сасвим изостаје.<ref name="Ref1">Mihailo Mirković, Vilma Jovičić , Ivana Basta, Ivan Marjanović, Dragana Lavrnić, ''Značaj kombinovane primene testova u serumu i likvoru kod bolesnika sa sumnjom na neurosifilis'', Vojnosanit Pregl 2007; 64(4): 271–274. UDC: 616.8-009.1:616.972-06 [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0042-8450/2007/0042-84500704271M.pdf Kazuistika]</ref>
 
Прогресивна парализа, представља хронични фронтотемпоропаријетални менингоенцефалитис,<ref>Adams RD, Victor M, Ropper AH. ''Principles of neurology.'' 6th ed. New York: McGraw-Hill; 2001.</ref> који се јавља од 1 до 20 година после примарног афекта, најчешће у четрдесетим или педесетим годинама живота, иакомада се изузетно ретко болест може јавити и као конгенитална форма. Чешће обољевају мушкарци него жене.<ref>Walton J. Brain's diseases of the nervous system. Oxford: Oxford University Press; 1985.</ref>
Болест може почети нагло епилептичким нападом или хемиплегијом или, што је знатно чешће, постепено са нарушавањем кортексних функција и развојем псеудонеурастеничних сметњи, деменцијом и психозом.