Peningova klopka — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 13:
[[File:Penning Trap.svg|thumb|right]]
Peningove klopke koriste snažno, homogeno, aksijalno [[magnetno polje]] kako bi sprečile radijalno kretanje čestica, i kvadrupolno [[električno polje]] da suzbiju aksijalno kretanje.<ref>{{cite journal|last=Brown|first=L.S.|last2=Gabrielse|first2=G.|url=http://gabrielse.physics.harvard.edu/gabrielse/papers/1986/Review.pdf|title=Geonium theory: Physics of a single electron or ion in a Penning trap|journal=Reviews of Modern Physics|volume=58|pages=233|year=1986|bibcode = 1986RvMP...58..233B |doi = 10.1103/RevModPhys.58.233 }}</ref> Statički električni potencijal se može dobiti korišćenjem tri [[elektroda|elektrode]]: jednu prstenastu i dve krajnje. U idealnoj klopci, prsten i krajnje elektrode su [[hiperboloid]]i obrtanja. Za hvatanje pozitivnih (negativnih) jona, krajnje elektrode se drže pozitivno (negativno) nalelektrisane u odnosu na prsten. Ovo potencijalno stvara [[tačku sedla]] u centru klopke, koje hvata jone u aksijalnom pravcu. Električno polje izaziva oscilacije jona (i to harmonične u slučaju idealne klopke) oko ose zamke. Kombinacija magnetnog i električnog polja primorava naelektrisane čestice da se kreću u radijalnoj ravni i izvan [[epitrokoid]]a.
Orbitalno kretanje jona u radijalnoj ravni se sastoji iz dva [[normalni mod|moda]] na frekvencijama koje su nazvane ''magnetronska'' <math>\omega_{-}</math> i ''modifikovana ciklotronska'' <math>\omega_{+}</math> frekvencija. Ova kretanja su slična deferentu i epiciklu, redom, u [[Ptolomejski|Ptolomejskom]] modelu sunčevog sistema.
[[Image:Penningtrajec.png|thumb|left|250 px|Klasična putanja u radijalnoj ravni za <math>\omega_{+}/\omega_{-}=8</math>]]
== Pogledati još ==
| |||