Лабуд Кусовац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 23:
У Бечу је био члан југословенског „Клуба студената марксиста“. Од 1924. године је био уредник угледног међународног листа »Балканска федерација«, који је излазио на француском у Бечу.<ref name="vanpartijske-emigracije"/> Заједно са [[Мустафа Голубић|Мустафом Голубићем]], [[1925]]. године је учествовао у покретању партијског листа „Срп и чекић“, у чијој се редакцији налазио дуже времена.<ref name="Mujbegović"/> Овај лист су растурали илегалним путем у Југославију, највише [[Дунав]]ом преко радника на бродовима.<ref name="Mujbegović">[http://www.znaci.net/00001/248_5.htm Вера Мујбеговић: БЕЧКЕ ГОДИНЕ МОЈИХ РОДИТЕЉА]</ref>
Након што је докторирао у Бечу вратио се у Београд, где је ухапшен [[1927]]. године.<ref name="Drachkovitch"/> Фебруара 1928. је ослобођен, након чега је са женом напустио земљу. Након боравка у Бечу отишли су у Москву, где су се придружили југословенској делегацији Коминтерне.<ref name="Drachkovitch">[http://books.google.rs/books?id=UWALiF59JU4C&pg=PA243&dq=Labud+Kusovac&hl=en&sa=X&ei=qgPHU-2nC9PQ4QTp3oDABw&ved=0CCEQ6AEwAQ#v=onepage&q=Labud%20Kusovac&f=false Biographical Dictionary of the Comintern]</ref> Емигрирао је у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] [[1932]]. године.<ref name="vanpartijske-emigracije"/> До [[1937]]. године радио је у апарату Црвене синдикалне интернационале.
Од [[1937]]. године је прешао у [[Париз]], где ради у апарату [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]].<ref name="vanpartijske-emigracije"/> Под псеудонимом Обар је постао члан Централног комитета КПЈ у Паризу.<ref name="Drachkovitch"/> По избијању [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]], у Паризу је одмах формиран Међународни комитет за помоћ Шпанији, у коме је радио Лабуд Кусовац, и Југословенски национални комитет који је постао главни пункт за прихват и упућивање југословенских добровољаца у Шпанију.<ref>http://www.isi.mod.gov.rs/images/biblioteka/vig_feb_2008_print.pdf</ref>
Након ликвидације генералног секретара Милана Горкића [[1937]]. године, двојица париских вођа КПЈ, Далматинац [[Иво Марић]] и Црногорац Лабуд Кусовац, настојали су да се позиционирају као његови наследници.<ref name="Banac">[http://books.google.rs/books?id=jS69IRtTA3gC&pg=PA67&lpg=PA67&dq=labud+kusovac&source=bl&ots=ucWVR-iHCD&sig=7lfgkQBA-uZ4jTg8ByfYGQ_8Nqc&hl=en&sa=X&ei=v_XEU4nvGYSX1AWouIGACA&ved=0CFMQ6AEwBQ#v=onepage&q=labud%20kusovac&f=false Ivo Banac, With Stalin Against Tito: Cominformist Splits in Yugoslav Communism]</ref> Марић и Кусовац су били све до [[1938]]. у [[Париз]]у. Док је Кусовац био секретар Шпанског комитета, дотле је Марић радио у емиграцијским организацијама.<ref name="Pavlović"/>
Ред 31:
[[Јул]]а 1938. године [[Јосип Броз Тито]] је у писму шефу Коминтерне [[Георги Димитров]]у изјавио да је искључио своје супарнике Лабуда Кусовца и Иву Марића из КПЈ.<ref>[http://books.google.cz/books/about/Tito.html?id=eraAQgAACAAJ&redir_esc=y Phyllis Auty, Tito: A Biography] (str. 154)</ref> Истог месеца, париска полиција је отказала гостопримство др Лабуду Кусовцу, Ивану Марићу и њиховим супругама, затим [[Живојин Павловић (комуниста)|Живојину Павловићу]] и још неколицини њихових блиских сарадника.<ref name="Pavlović">[http://www.rastko.rs/rastko-ru/delo/12909 Живојин Павловић, Биланс совјетског термидора: Приказ и открића о делатности и организацији Стаљинског терора]</ref>
Године [[1939]]. Тито га је, заједно са Марићем и другим вођама [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]], искључио из Партије током [[Велика чистка|Велике чистке]].<ref name="Petranović-Zečević">[http://www.znaci.net/00001/138 Branko Petranović, Momčilo Zečević: JUGOSLAVIJA 1918-1988] (poglavlje [http://www.znaci.net/00001/138_35.pdf ORGANIZACIONO-IDEOLOŠKO SAZREVANJE KPJ U PREDVEČERJE APRILSKOG RATA])</ref> Образложење је гласило: „Разорно антипартијско дјеловање, групашење, уношење забуне у редове Партије, ширење лажних гласина и везе са троцкистичким и другим сумњивим елементима, итд."<ref name="Petranović-Zečević"/> Његова жена [[Кристина Кусовац]] је тада била избачена из КПЈ заједно са њим.
Лабуд Кусовац је после рата враћен у КПЈ, али је [[1948]]. године заједно са женом ухапшен и послат на [[затвор Голи оток]]. Осуђен је на две године, али је у логору провео шест година.<ref name="Drachkovitch"/> Остао је међу последњим затвореницима на Голом отоку. Пуштен је тек 5. августа [[1954]]. године.<ref>[http://www.goli-otok.hr/index.php?task=informbureau&act=ik Udruga Goli otok "Ante Zemljar]</ref>
| |||