Википедија

Мојковац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 170:
== Привреда ==
 
Od ukupne površine Opštine Mojkovac (367 km²) - 169,5 km² ili 46,2 % zahvataju šume, 129,91 km² ili 35,4 % pripada obradivom poljoprivrednom zemljištu, a 67,2 ili 18,4% su neobradive površine.
Мојковац има основну и средњу школу, центар за културу са салом која има 300 сједишта, библиотеку са читаоницом и простор за развој културног аматеризма. Центар организује филмски фестивал [[Мојковачка филмска јесен]], Мојковачки сабор на Преображење и др.
 
Još od propasti Brskova (kraj XIV v) stanovništvo mojkovačkog kraja najviše se bavilo poljoprivredom. Stočarstvo je bilo, a u planinskim krajevima i do danas ostalo, primarna privredna grana. Zasnivalo se na prostranim planinskim pašnjacima. Planina Sinjajevina, sa površinom pašnjaka od 120.000 ha na kojoj se može napasati 200.000 ovaca, spada među najbogatije pašnjačko stočarske planine na Balkanu.
Здравствена заштита се организује стационарно и амбулантно у Дому здравља и у центрима мјесних заједница. Мојковац има стадион и спортску дворану за такмичење у фудбалу, рукомету, кошарци, одбојци и борилачким вјештинама. Планинари „Брскова“ су изградили планинарски дом на Бјеласици. Ријеком Таром се сплавари. Организован је лов и риболов.
Zemljoradnja se razvijala uporedo sa stočarstvom. Ona se odvija na malim seoskim gazdinstvima koja se pružaju duž lijeve i desne obale rijeke Tare. Na njima su zastupljene kulture krompira, kupusa, pasulja,luka i ostalog kontinentalnog povrća, a od voća najviše su zastupljene kulture šljive, jabuke, kruške, oraha i sl.
 
Podatak da 46,2% od ukupne teritorije zauzimaju šume, dovoljno govori o velikom drvnom bogatstvu kojim raspolaže ova opština. Šume vrbe, hrasta, breze, bukve, zatim jele, smrče, bora, munike prostiru se od rijeke Tare pa do podnožja najvećih planinskih vrhova. Nekontrolisana sječa i eksploatacija prijete šumskom bogatsvu ovog kraja.
Привредни субјекти су дрвна индустрија у примарној и финалној преради, металопрерада, производња кожне и текстилне конфекције.
 
Privredni razvoj mojkovačkog kraja poslije Drugog svjetskog rata zasnivao se na rudarstvu, drvnoj i mašinskoj industriji.
Хотел „Палас“ има 80 лежаја, мотел „Равњак“ у Бистрици има 18 лежајева. У области приватног предузетништва има око 200 регистрованих предузећа и самосталних радњи са 300 запослених. Укупно запослених има око 1.500 грађана, а на бироу за запошљавање евидентирано је 2.200 незапослених грађана.
У области комуналне дјелатности постоји Јавна установа Градац која се бави водоснабдијевањем, чистоћом и локалним саобраћајем.
Poslije više od šest vjekova 1966.godine otvoren je rudnik ,,Brskovo’’ iz kojeg će se vršiti eksploatacija rude olova i cinka sve do kraja 80-ih godina prošlog vijeka, kada je zatvoren. U Mojkovcu je 1951.godine počeo sa radom KID ,,Vukman Kruščić’’ koji je u tom periodu predstavljao centar drvne industrije Crne Gore. Nosilac mašinske industrije u ovom kraju je fabrike „Tara-Precision“ i „Tara-Aerospace“.
 
Развојни планови општине Мојковац базирају се на искоришћавању сопствених ресурса: пољопривреду – производњу здраве хране, шумарство – дрвопрерада и туризам са развојем постојећих капацитета, металопрераду, кожну и текстилну конфекцију. У области туризма валоризација постојећих капацитета кроз изградњу СКИ центра на сјеверозападној страни планине Бјеласице, за што постоје оптимални услови.
 
== Култура ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мојковац”