Никола I Петровић Његош — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 165:
==== Балкански ратови ====
{{main|Балкански ратови|Црна Гора у Балканским ратовима}}
{{Викиизворник|Краљевска прокламација од 7. октобра 1912.}}
[[Датотека:Nicholas-I-of-Montenegro-1913.jpg|мини|десно|220п|Краљ Никола са принчевима Данилом и Мирком тријумфално улази у Скадар 30. априла 1913.]]
Краљ Никола I се убрзо окренуо против Османскога царства за вријеме [[Источно питање|Источног проблема]], како би задао последњи ударац Османилијама у [[Европа|Европи]]. Ступио је [[1912]]. године у савез са осталим православним хришћанским монархијама [[Балканско полуострво|Балкана]] — [[Краљевина Србија|Србијом]], [[Краљевина Грчка|Грчком]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарском]] и до [[1913]]. године Црна Гора је знатно проширила своје територије. Црногорска војска спојила се са [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Војском Краљевине Србије]] и подијелила Санџак, продрла ка [[Косово и Метохија|Космету]] заузевши Метохију и напредовала у [[Скадарски санџак]]. Краљ Никола је пркосио [[Велике силе|Великим силама]] и [[Опсада Скадра (1912—1913)|опсјео Скадар]], упркос чињеници да су Велике силе блокирале обалу Црне Горе. Око 10.000 црногорских бораца је погинуло освајајући [[Скадар]] од Османских снага под вођством [[Есад-паша Топтани|Есад-паше]]. Даља учешћа у Балканским ратовима, црногорска војска је прошла као дио Српске војске. Исте године је [[Букурешки мир 1913.|Букурештанским миром]] успостављен нови поредак на Балкану. Упркос црногорским војним успјесима, Црна Гора је морала предати велики број територија, укључујући и Скадар, новоствореној [[Кнежевина Албанија|Албанији]] због залагања Аустроугарске и других великих сила.
Линија 207 ⟶ 208:
[[Датотека:Nikolapr.jpg|десно|мини|220п|[[s:Краљевска прокламација од 20. октобра 1918.|Краљевска прокламација од 20. октобра 1918.]] у [[Глас Црногорца|Гласу Црногораца]]]]
У сљедећа два мјесеца Централне силе су поражене на [[Солунски фронт|Солунском]] и [[Западни фронт у Првом светском рату|Западном фронту]]. Србијанска војска је преузела контролу над Црном Гором од Централних сила. Савезничке мисије Србије, Италије, Француске, Уједињеног Краљевства и САД су задужене да привремено окупирају и успоставе контролу над Црном Гором. Почетком октобра 1918. започете су разне иницијативе да формализују уједињење како се рат ближио крају. Влада Србије је [[15. октобар|15. октобра]] основала Централни извршни одбор за уједињење Србије и Црне Горе, који су чинила по два јака заговорника уједињења из Србије и Црне Горе. Одбор је [[25. октобар|25. октобра]] у Беранама одлучио да спроведе нове изборе. На изборима су учествовале двије листе, зелена и бијела. [[Зеленаши|Зелену листу]] су чинили конезрвативне присталице краља Николе предвођене Шпиром Томановићем које су се залагале за условно уједињење. [[Бјелаши|Бијелу листу]] су чиниле присталице безусловног уједињења предвођене [[Патријарх српски Гаврило|Гаврилом Дожићем]]. Бијели су представљали краља као непријатеља демократије, издајника народа и династичких циљева. Избори су одржани 19. новембра 1918. Бијели су побједили у свим мјестима, осим на Цетињу, док су у [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]], [[Плав]]у и [[Гусиње|Гусињу]] повјеренике изабрале локалне заједнице. Резултати избора су постали очигледни и прије званичног објављивања. У посљедњем покушају да заштити независну Црну Гору, Италија је [[Италијански покушај окупације Црне Горе|покушала да заузме Цетиње]] и
===== Збацивање са црногорског пријестола =====
{{main|Подгоричка скупштина}}
{{Викиизворник|Одлука Подгоричке скупштине од 26. новембра 1918.}}
[[Подгоричка скупштина|Велика народна скупштина]] је конституисана 24. новембра 1918. у Подгорици, а не у пријестоници Цетињу. Скупштина је 26. новембра 1918. оптужила Николу за издају, збацила га са пријестоља Краљевине Црне Горе и убрзо му забранила повратак у Црну Гору. Истог дана Скупштина је изгласала присаједињење [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]]. Одлука је извршена неколико дана касније, 29 новембра.
Линија 216 ⟶ 220:
Током [[Париска мировна конференција 1919.|Париске мировне конференција]], представник црногорског краља је позван да одржи говор у којем је протествовао због анексије, али за потписивање [[Версајски споразум|Версајског мира]], позвани су само пројугословенски представници Црне Горе. На овој конференцији призната је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, али је црногорско питање остављено да се ријеши касније због устанка у Црној Гори.
===== Смрт
{{multiple image
| align = right
| |||