Александар I Карађорђевић — разлика између измена

После Првог светског рата, аграрну реформу, којом би се укинули [[Феудализам|феудални]] и полуфеудални односи у пољопривреди и праведније расподелила земља, најавио је регент Александар у прокламацији од [[6. јануар]]а [[1919]]. године: ''„Ја желим да се одмах приступи праведном решењу аграрног питања и да се укину кметства и велики земљишни поседи. У оба случаја земља ће се поделити међу сиромашне земљораднике, са правичном накнадом досадашњим власницима њеним“''. Са регентовом прокламацијом Влада Краљевине СХС је [[27. фебруар]]а 1919. године објавила претходне одредбе за припрему аграрне реформе којима су раскинути кметовске — чивчијски односи у [[Босна|Босни]], [[Херцеговина|Херцеговини]], [[Стара Србија|Старој Србији]] и [[Република Македонија|Македонији]], а у [[Далмација|Далмацији]] колонатски односи. Поред укидања феудалног поседа, прописана је експропоријација великих поседа од преко 57,5 хектара. Предвиђено је да се ти поседи поделе држављанима Краљевине СХС који се баве обрађивањем земље, а земље уопште немају, или је немају у довољној мери. Аграрном реформом се желело уједначити пољопривредни склоп новоуједињених покрајина са преткумановском Србијом, које једина није имала феудалне поседе на својој територији. Аграрну реформу пратила је колонизација, тј насељавање добровољаца и сиромашних грађана и занатлија који нису имали своје земље. Колонизацијом српског становништва ојачавао се гранични појас у [[Банат]]у, [[Бачка|Бачкој]], Старој Србији и Македонији. Колонисти су добијали 5 хектара обрадиве земље, која је припадала старешини породице. Колонисти су били ослобођени плаћања пореза на три године, као и плаћана грађе из државних шума и плаћања провоза државном железницом. Домородац је имао иста права као и колониста тј. насељеник, с тим што им је одбијано оно што већ имају.

 

{{Викиизворник|Закон о краљевској власти и врховној државној управи (1929)}}

[[Датотека:TAleksandarI.jpg|мини|Краљ Александар -{I}- на насловној страници Тајмса, [[11. фебруар]] [[1929]].]]

 

Краљ Александар је, користећи нереде изазване атентатом као повод, завео диктатуру 6. јануара 1929. године (позната као шестојануарска диктатура) и укинуо устав. Део посланика Хрватске странке права (Анте Павелић) одлази у иностранство и ствара усташку организацију. У Македонији јачају пробугарски елементи. Краљ је 3. октобра преименовао државу у Краљевина [[Југославија]]. Уместо наслеђених историјских покрајина, реорганизује државну управу стварајући девет бановина и град Београд. Пошто је краљ проценио да су се политичке прилике у земљи смириле, прогласио је [[1931]]. нови Устав (тзв. ''Октроисани устав''). Уверен да ће се државна криза трајно решити тек стварањем југословенске нације, краљ Александар -{I}- је покушао да тај циљ оствари спровођењем политике тзв. „интегралног југословенства“, која се показала као неуспешна.

 

== Атентат ==