Otpornost materijala — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 10:
==Uvod==
===Spoljašnje i unutrašnje sile===
U [[Statika|Statici]]<ref> Dugas, Rene. A History of Classical Mechanics. New York, NY: Dover Publications Inc, 1988, pg 19.</ref> smo proučili uslove ravnoteže krutih (nedeformabilnih) tela pod dejstvom različitih sistema spoljašnjih sila. Spoljašnje sile mogu biti zapreminske i površinske. Zapreminske sile deluju na sve tačke tela i srazmerne su masi u svakoj tački tela (sila teže, inercijalne sile). Površinske sile deluju na tačke spoljašnje površine tela i nezavisne su od mase tela (medjusobni pritisak tela, pritisak tečnosti ili gasa na telo). U spoljašnje sile ubrajaju se ne samo aktivne sile(opterećenja) vec i reakcije veza i sile [[Inercija|Inercije]]<ref>Renn, J., Damerow, P., and McLaughlin, P. Aristotle, Archimedes, Euclid, and the Origin of Mechanics: The Perspective of Historical Epistemology. Berlin: Max Planck Institute for the History of Science, 2010, pg 1-2.</ref>.
Pojam apsolutno krutog tela je [[Apstrakcija|apstraktan]] pojam, a uveden je radi toga da bi se lakše shvatili osnovni zakoni kretanja i ravnoteže tela.Medjutim, čvrsta tela su deformabilna, ona pod dejstvom spoljašnjih sila menjaju svoj oblik i zapreminu. Ovo nastaje zbog toga što cela zapremina tela nije ispunjena materijom već je telo sastavljeno od odvojenih delica- [[Molekul|molekula]](diskretna sredina) koji su povezani medjumolekularnim (unutrašnjim) silama. Pri deformaciji tela menja se medjusobni položaj molekula pa se menjaju i unutrašnje sile koje teže da uspostave prvobitno stanje tela, dok se ne uspostavi ravnoteža izmedju spoljašnjih i unutrašnjih sila. Pri deformaciji tela pomeraju se i napadne tačke spoljašnjih sila, pa ove vrše rad koji se pretvara u potencijalnu energiju elastične [[Deformacija|deformacije]]. Sva čvrsta tela u izvesnoj meri imaju svojstvo elastičnosti jer se po prestanku dejstva spoljašnjih sila vraćaju u prvobitno stanje ako deformacije ne predju izvesnu- granicu [[Elastičnost|elastičnosti]]. Kada su deformacije veće i predju granicu elastičnosti, tada se telo ne vraća u svoj prvobitni oblik po prestanku dejstva spoljašnjih sila. Ove deformacije se nazivaju trajne ili plastične. Ako se deformacije još više povećaju može se preći i granica kidanja ili gnječenja, kada popuste uzajamne molekularne sile nastupi kidanje ili gnječenje, odnosno razaranje strukture materijala.
===Osnovne hipoteze i pretpostavke otpornosti materijala===
Ред 54:
==Literatura==
Milan L. Gligorić, Slobodan M. Risić, Milorad N. Tankosić: "Mehanika", Viša elektrotehnička škola-Beograd,1997. godine.
==Reference==
{{Reflist}}
| |||