[[Датотека:Nasser and Naguib, 1954.jpg|300px|мини|Мухамед Нагиб и Гамал Абдел Насер, вође револуције]]
'''Египатску револуцију''' извршили су чланови [[друштвопокрет Слободнихслободних официра|друштва Слободних официра]] 23. јула [[1952]]. године. Завршена је поразом и свргавањем египатског краља [[Фарук I Египатски|Фарука]]. [[Република Египат (1953-1958)|Република]] је проглашена годину дана касније.
==Револуција==
Након 1945. године Египат запада у тешку економску кризу. Све већи отпор египатског народа приморао је Британце да 1946. године повуче своје трупе из [[Каиро|Каира]], [[Александрија|Александрије]] и из делте [[Нил|Нила]]. [[Први израелскоАрапско-арапскиизраелски рат (1948)|Израелско-арапски рат]] избио је 1948. године. Египат је учествовао на страни арапске коалиције против [[Израел|Израела]]. Египатска војска тучена је због застарелог наоружања и бројчане слабости[90]. Све то је изазивало велико незадовољство код народа. То је довело до стварања револуционарних трупа. Током или ускоро након [[Други светски рат|Другог светског рата]], формирано је друштво Слободних официра. Чинили су га најважнији протагонисти будуће историје Египта: [[Гамал Абдел Насер]], [[Анвар ел Садат]], [[Абделхаким Амир|Абдулхаким Амер]] и други. Друштво Слободних официра је 23. јула 1952. године извршило успешан државни удар. Владар је принуђен на изгнанство иако је република проглашена годину дана касније. За првог председника Републике проглашен је [[Мухамад Нагиб|Мухамед Нагиб]]. Потпомогнути Нагибом, војници преузимају власт. Републикански Египат је постао водећа држава у арапском свету.
