Електрична столица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 5:
== Начин извршења ==
Осуђеник се смјешта у електричну столицу и веже каишевима преко груди, бутина, поткољеница и руку. Двије [[бакар]]не [[електрода|електроде]] се припајају осуђениковој нози и глави. Глава се прије процеса обрије, као и нога на мјесту гдје се припаја жица. Електрода на глави је смјештена у својеврсном шљему који се ставља на главу. Испод шљема а преко главе се ставља [[сунђери|спужва]] добро наквашена водом или специјалним гелом, како би се повећала проводност али и спријечило горење. Преко лица се ставља кожна маска, а осуђенику се стављају и пелене.<ref name="clark">[http://web.archive.org/web/20061004025101/http://www.richard.clark32.btinternet.co.uk/chair.html Електрична столица]{{dead link|date=March 2012}}</ref>
Струја се пушта у серијама. Прва серија струјних удара напона од 1700-2400 [[волт]]и се пушта између 30 секунди и једне минуте. Струја мора бити мања од 6 [[ампер]]а, да не би дошло до горења. Након овога, доктор прегледа тијело да би утврдио смрт. Ако до смрти није дошло, процес се понавља. Иако су у просјеку потребна два електрична шока, некад је потребно употријебити и три и четири, ријетко и више од тога.
== Понашање тијела током извршења ==
Током извршења, долази до низа промјена у организму осуђеника. Први шок уништава мозак и централни нервни систем. Такође долази до потпуне [[парализа|парализе]], јер се сви мишићи у тијелу згрче и остају згрчени док је струја укључена. Ово зауставља рад [[срце|срца]] и дисање у потпуности. Сљедећи струјни удар се врши да би се било сигурно да срце неће наставити да куца. Температура тијела се налази на око 59 степени [[
Физичке реакције могу бити пјена на устима, јако црвенило коже, крвав зној, горење длака и излучивање [[фекалије|фекалија]]. Особа обично повраћа крв и пљувачку и [[
== Историја ==
Електрична столица као смртна казна се током историје користила само у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и, од [[1924]]. године, на [[Филипини]]ма.
Године [[1886]], након нарочито крвавог извршавања смртне казне вјешањем, држава [[Њујорк]] је основала комитет за оснивање новог човјечнијег начина смртне казне која би замијенила вјешање. У то вријеме, ни [[Томас Алва Едисон|Едисон]], који је заступао [[једносмерна струја|једносмјерну струју]], ни [[
Вилијам Кемлер је био први осуђеник на смртну казну електричном столицом, ради убиства своје љубавнице Тили Зиглер. Кемлерови адвокати су уложили жалбу цитирајући осми и четрнаести амандман америчког устава који забрањују „окрутно и необично кажњавање“ <ref>{{cite web|url=http://www.ccadp.org/electricchair.htm |title=Историја електричне столице |publisher=Ccadp.org |date= |accessdate = 13. 3. 2012.}}</ref>. Жалба је одбијена 9. октобра 1889. и извршење је заказано за 6. август [[1890]]. Извршењу је присуствовало 25 свједока, од чега 14 љекара. Управник затвора Чарлс Дурстон је дао сигнал Едвину Дејвису, извршиоцу казне, да укључи струју. Први шок је трајао 17 секунди, да би након тога била утврђена смрт. Међутим, 30 секунди касније су се почели јављати знаци живота, након чега је управник наредио сљедећи шок у трајању од 70 секунди. Након тога, струја је искључена и утврђена је сигурна смрт. Нико од присутних није био одушевљен „човјечношћу“ казне и један експерт је послије изјавио за „Њујорк тајмс“ да је казна била „ужасна, Кемлер је био буквално испечен на смрт“.<ref name="clark" /> Једна од најзаинтересованијих страна била је управо компанија Вестингхаус. Џорџ Вестингхаус млађи је наводно био видно задовољан што је експеримент лоше прошао, и при томе изјавио да вјерује да се електрична столица због оваквог исхода више неће користити <ref>{{cite web|author=[ Displaying Abstract] |url=http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F00C15F8385F10738DDDAE0894D0405B8085F0D3 |title=Њујорк тајмс, „Вестингхаус је задовољан“ |publisher=Select.nytimes.com |date = 6. 3. 2012. |accessdate = 13. 3. 2012.}}</ref>.
| |||