Михаило Илић (мајор) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 64:
==== Српско-турски рат ====
У оквиру припрема за [[Први српско-турски рат]], највећа пажња посвећена је оспособљавају војске за рат, тако да је још у априлу 1876. године у Београду образован Ратни савет. Он је био задужен и за припрему плана о развоју почетних операција,<ref name="ослобођење">Ослобођење јужне Србије 1877—1878, Никола П. Илић, Слобода (Београд) 1977</ref> на основу кога су формиране четири војске: Тимочка под командом пуковника [[Милојко Лешјанин|Милојка Лешјанина]], Моравска са генералом [[Михаил Черњајев|Черњајевим]] на челу, Дринска под заповедништвом [[Ранко Алимпић|Ранка Алимпића]] и Ибарска под командом [[Франтишек Зах|Фрање Заха]], док је врховни командант био [[Милан Обреновић]],<ref>[http://www.graduzice.org/userfiles/files/uzicaniuoslobodilackimratovimaod1876do1878.pdf Град Ужице: Ужичани у ослободилачким ратовима 1876-1878], Приступљено 2. 2. 2013.</ref> а начелник штаба био је пуковник [[Јован Петровић (министар)|Јован Петровић]]. Ибарска војска, је
Међутим, већ после дванаестодневног ратовања постало је јасно да српска војска није имала много успеха. Основни разлог лежао је у чињеници да је Србија била слабија од Турске, по [[оружје|оружју]], бројности и обучености војске. Осим тога, српска војска није имала исуства, нити је навикла на дисциплину, није била увежбана за брзе маршеве, [[војни маневри|маневре]], ни јурише, није знала како да се заштити од непријатеља, а заузету територију лако је напуштала. Оскудевало се са [[официр]]има, јер су они школовани били углавном распоређени по штабовима, док руски официри, добровољци, нису довољно познавали језик, ни терен, па су чинили [[војна тактика|тактичке]] грешке. У Србију су долазили добровољци, највише из [[Русија|Русије]], где је јавно мњење било веома расположено да помогне српском народу. Међутим док су две братске државе [[Србија]] и [[Црна Гора]] водиле рат против [[Османско царство|Османског царства]], цареви Аустро-угарске и Русије, састајали су и и разговарали о исходу овог ратног сукоба на [[Балканско полуострво|Балкану]] и договарали о томе како би се поделиле територије, када се рат заврши.<ref name="ослобођење" />
| |||