Википедија

Ксанаду — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 2:
|име места = Ксанаду
|слика = Kharkorum silver tree1.jpg
|година = [[2012.]].
|тип баштине = Културно добро
|критеријум = ii, iii, iv, vi
Ред 11:
'''Ксанаду''' или '''Шангди''' ({{јез-кин|上 都}}) била је летња престоница [[Кублај-кан]]овог [[Монголско царство|Монголског царства]], које је заузимало већи део [[Азија|Азије]]. Археолошки налази сугеришу да се град налазио у данашњој [[Унутрашња Монголија|Унутрашњој Монголији]] ([[Кина]]), око 275 км северно од [[Пекинг]]а и 28 км северозападно од модерног града [[Дуолун]]а.
 
На његовом месту је постојао старији кинески град ''Каипинг'' којег је у периоду од [[1252.]].-[[1256.]]. године урбанизирао поједностављени архитекта Лиу Бингзхонг, по кинеском плану заснованом на [[Фенг шуи]] ју <ref>Nancy Shatzman Steinhardt, ''Chinese imperial city planning'', University of Hawaii Press, 1999., strpp. 153. ISBN 0-8248-2196-3</ref>. Нови град површине од око 25.000 хектара је био јединствен покушај спајања [[номади|номадске]] [[Монголи|Монголске]] и културе [[Хан]] [[Кинези|Кинеза]]. Због тога је подручје Ксанадуа уписано на [[УНЕСКО]]-в списак места светске баштине у Азији 2012. године <ref>[http://whc.unesco.org/en/news/898 Upis Xanadua na UNESCO-vim stranicama] 29.6.2012.</ref>.
 
Састојао се од четвоугаоног "Спољашњег града" (страна око 2,2 км), "Унутрашњег града" (страна око 1,4 км) и [[палата|палате]], у којој је [[Кублај-кан]] (страница око 550 м) боравио лети. За палату се верује да је била упола величине [[Забрањени град|Забрањеног града]] у [[Пекинг]]у, [[Кина]]. Данас су од ње остали само доњи делови зидова и тераса од опеке у средишту унутрашњег града. Поред њих, данас се на археолошким остацима могу препознати и неки храмови, гробнице, номадске насеобине и Тиефан'ганг канал, те други водоводни радови.
 
[[Монголи|Монголски]] [[кан]]ови су направили врло мало промена у својој земљи, држећи се [[Конфучије|конфучијанске]] и [[Таоизам|таоистичке]] [[филозофија|филозофије]], и ремоделирајући власт домаћих династија које су покорили. Верска расправа у Ксанаду је довела до монголског ширења [[Тибетански будизам|тибетанског будизма]] у околини североисточне Азије, културно верска традиција која је још снажна у многим областима. Такође, владари из Ксанадуа су отворили царство западњацима, допуштајући путницима попут [[Млетци|млетачког]] истраживача [[Марко Поло|Марка Пола]] [[1275]]. године извештавати о чудима источне престолнице Европљанима. Његов опис Ксанадуа је најобимнији, а спомиње палату у мермеру и позлаћеним собама испуњеним фигурама људи и животиња, те Унутрашњи град као [[парк]] препун бројних врста животиња (без звери) и птица које су служиле као храна царским јастребовима и соколовима. Надаље, у шумовитом делу унутрашњег града Марко Поло наводи још једну прозрачну палату на позлаћеним дрвеним [[стуб]]овима и затворену [[свила|свилом]] коју је Цар сваке године након летовања дао раставити и пренети у зимску престоницу ''даду''(данашњи [[Пекинг]]).
 
Године [[1614.]]., енглески свештеник Самјуел Пурчас је опис Ксанадуа Марка Пола објавио у својој књизи ''Пурчасово Ходочашће'' <ref>Samuel Purchas, ''[http://www.archive.org/details/purchashispilgri00purc Purchas his Pilgrimage]'', vol. 4. poglavlje 13., strpp. 415.</ref>.
 
== Извори ==
{{Извориreflist}}
 
[[Категорија:Историја Монголије]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ксанаду”